1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako je Lili Marlen osvojila svet

Pesma „Lili Marlen“ prvi put je emitovana na Radio Beogradu pre tačno 72 godine – 18. aprila 1941. Pesma je povezala nemačke vojnike na svim ratištima, ali ni nakon 1945. godine nije pala u zaborav.

Spomenik Lali Andersen u Berlinu

Spomenik Lali Andersen u Berlinu

Jedne tmurne, kišne večeri, u aprilu 1915. godine, gardista Hans Lajp bio je na straži ispred jedne kasarne u Berlinu. Prvi svetski rat besneo je Evropom, a Lajp je sledećeg jutra trebalo da bude prekomandovan na front u Karpate. Pre odlaska, želeo je samo još jedno – poljubac za oproštaj od neke devojke. I dobio je čak dva – jedan od devojke po imenu Lili, koja je radila kao kuhinjska pomoćnica, a drugi od medicinske sestre Marlen. Mladi vojnik bio je zaljubljen u obe, toliko da ih je u pesmi koju je napisao spojio u jednu osobu: Lili Marlen.

Papirić na kojem je zapisao stihove godinama je držao u fioci. Pronašao ga je tek 20 godina kasnije, dodao još dva stiha i 1937. objavio u svojoj zbirci pesama. Muziku za pesmu prvo je komponovao on sam, nešto kasnije Hindemitov učenik Rudolf Cink i na kraju Norbert Šulce. Njegova verzija je na kraju osvojila svet.

Prvi put emitovana na Radio Beogradu

Prvo izdanje ploče Lili Marlen

Prvo izdanje ploče Lili Marlen

Prva pevačica koja je snimila tu pjesmu bila je Lizelote Bunenberg, poznatija pod umetničkim imenom Lale Andersen (na naslovnoj fotografiji). Do tada je nastupala u kabareima i to sa relativno skromnim uspehom. Tek kada su nemačke trupe početkom aprila 1941. godine zauzele bivšu Jugoslaviju i kada je na Radio Beogradu po prvi put puštena ta pesma, Lale Andersen konačno je postala poznata. A s njom i Lili Marlen. S obzirom na to da se Radio Beograd mogao čuti na gotovo svim ratištima Evrope kao i severne Afrike, Lili Marlen je već u prvim danima emitovanja čulo više od šest miliona slušalaca.

Po pravilu je puštana u večernjim satima. Melanholična melodija, trebalo je da vojnike na ratištima podseti na domovinu, devojke i žene koje su tamo ostavili. „U to vreme nije smelo da se puca. Oružje je na tih nekoliko minuta sasvim utihnulo. Englezi koji su se nalazi na drugoj strani linije fronta takođe bi čuli tu pesmu i umirili se. Nije bilo nikakvog konkretnog dogovora, ali tako je bilo. Tek kada bi Lili Marlen završila, ponovo je otvarana vatra“, priseća se kompozitor Norbert Šulce. Na adresu uredništva Radio Beograda svakodnevno je stizalo oko 12.000 pisama vojnika koja su se uglavnom odnosila upravo na Lili Marlen.

Pesmu su preveli i Amerikanci, Rusi, Francuzi, dok su je Britanci na ratištu u Africi čak proglasili svojom pesmom – „Eighth Army Song“.

„U jednoj drugoj Nemačkoj

Kada je pevačica Lale Andersen pala u nemilost kod nacista, BBC je tu pesmu iskoristio u propagandne svrhe. „Jeste li primetili da se ta pesma već duže vreme ne emituje? Zašto? Možda zbog toga što je Lale Andersen u koncentracionom logoru? Bez obzira na sve, reči te pesme očigledno više nisu aktuelne. Kako bi ta pesma zvučala kada bi Lili Marlen danas pisala pismo svojim vojnicima?“, pitao se voditelj britanskog BBC-a.

Ausstellung Lili Marleen in Bonn NEU

Neposredno nakon toga, iz Nemačke je stigla Lici Manhajm i otpevala novu, malo izmenjenu verziju: „Možda stradaš u Rusiji, možda u Africi. No, bez obzira gde, to tako želi tvoj vođa (Führer). A ako se opet sretnemo, neka to bude ponovo pod svetiljkom, ali u jednoj drugoj Nemačkoj. Tvoja Lili Marlen“.

Nakon završetka Drugog svetskog rata i sam Ajzenhauer se navodno izjasnio o Lili Marlen i njenom autoru. „Hans Lejp je verovatno jedini Nemac koji je tokom rata celom svetu doneo radost“, rekao je on.

Lili Marlen ni u godinama nakon 1945. nije pala u zaborav. Snimane su nove verzije, a izvodili su je i Frank Sinatra, Peri Komo, Greta Garbo, Erik Bardon, Milva... A danas se najčešće može čuti u izvođenju Lale Andersen – umetnice iz Bremerhafena koja ju je i proslavila.

Autorke: Suzane Kords / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković