1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako je Katolička crkva pomogla Hitleru

Od 1933. nije bilo poželjno biti nearijevac – čovek kome babe i dede nisu kršteni u Katoličkoj crkvi. Od 1935. je bilo pogubno biti Jevrej u Nemačkoj. Crkva je svesrdno pomogla nacistima, iako nije bila u lakoj poziciji.

Prelomni govor Hitlera u Rajhstagu 1938. godine

Prelomni govor Hitlera u Rajhstagu 1938. godine

Potraga po crkvenim knjigama počela je već u aprilu 1933. godine – nacisti su zahtevali ne samo od državnih službenika, nego i od lekara, advokata, pisaca i novinara dokaz o arijevskom poreklu. Arhivar Hans Ote istraživao je pomoć crkve u proganjanju Jevreja:

„Takozvani nearijevci prvo su bili ograničeni u izboru poziva, a od 1935. godine bili su obeleženi kao građani drugog reda. Ko je to želeo da izbegne, morao je da donese dokaz o arijevstvu –dokument da su roditelji njegovih roditelja kršteni“.

Takav dokaz mogla je da obezbedi samo crkva zahvaljujući starim crkvenim knjigama, državne matične knjige uvedene su tek sredinom sedamdesetih godina 19. veka.

Po Berlinu „traženi“ Jevreji

Crkva na određeni način učestvovala u holokaustu

Crkva na određeni način učestvovala u holokaustu

Sveštenici i crkveni arhivari početkom tridesetih godina učestvovali su u izolaciji Jevreja više nego prilježno, kaže berlinski istoričar Manfred Gailus: „Mnoge crkve, čiji položaj u nacionalsocijalizmu nije bio lak, bile su srećne što su ponovo dobile na značaju, nadajući se priznanju od strane države“.

Posebno su bili vredni u Berlinu i Meklenburgu gde se sistematski tragalo za jevrejskim precima i gde su pravljene takozvane „jevrejske kartoteke“. Gailus kaže: „Tu su napisani milioni kartica, unazad do 18. veka, kako bi se utvrdilo gde i kada je u Berlinu bilo prelazaka iz jevrejstva u hrišćanstvo“.

Nearijevci su preklinjali za pomoć

Čak i u crkvama koje su bile kritički raspoložene prema nacizmu Gailus nije otkrio sveštenika koji je pokušao da zaštiti od nacističkih progona hrišćane sa jevrejskim korenima. „Znam za sveštenike koje su ljudi molili da ih zaštite, ali ovi to nisu učinili uz obrazloženje: ja sam službenik crkve i mogu da izdam potvrdu samo o onome što piše u crkvenim knjigama“.

Posle 1945. gotovo i da nije bilo rasprave o pomoći crkve u progonu Jevreja i arhivar Ote primećuje: „Rasprava je vrlo brzo utihnula i posle toga to više nije bila tema. Kao da je svima bilo neprijatno zbog dokaza o arijevstvu“.

A neki od rasističkih teologa ubrzo su vraćeni u službu uz cinično obrazloženje da svojim delovanjem nisu naneli štetu crkvi.

autori: Mihael Holenbah / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 26.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LgyZ
  • Datum 26.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LgyZ