Kako i zašto nam se trese tlo pod nogama?
14. mart 2010.
„U principu je to tako. Kada bi smo mogli da prodremo do unutrašnjosti zemlje, primetili bismo da je tamo sve toplije. Na dubini od 5.000 kilometara, temperatura iznosi oko 5.000 stepeni celzijusa – dok je na površini recimo oko nule. Te razlike u temperaturi uzrokuju različitost gustine materije i njeno kretanje. Vruća materija se penje na gore, hladna pada dole. To se naravno dešava vrlo sporo, nekoliko centimetara godišnje. Ta dinamika Zemljinog tela je odgovorna za stalno pomeranje, površinskih tektonskih ploča.
Mi ne živimo na nepokretnoj krutoj zemlji, već na jednoj veoma mobilnoj, aktivnoj planeti i samo zbog toga što postojimo kratko u odnosu na geološko računanje vremena – to znamo tek od pre pedesetak godina.
Kao sante leda…
Jezgro Zemlje je tečno, uglavnom se sastoji od gvožđa. Tu su kretanja veoma brza, nekoliko kilometara godišnje, a ne samo nekoliko centimetara kao u Zemljinom omotaču. Oko jezgra se nalazi sloj silikatnog stenja koje je takođe u stanju da se kreće i dovodi do izjednačavanje temperature.
Zemlja je mašina na toplotnu energiju koja je stalno aktivna. Gore na površini plivaju manje više krute litosferine ploče, kontinentalne i okeanske. Kontinentalne ploče su stare milijardama godina. One su, dakle, odavno očvrsle, relativno su krute i pomera ih Zemljin omotač. Čovek to može sebi da predstavi kao sante leda na reci koje se sudaraju i gomilaju. Tako nastaju planine, ali i zemljotresi“, objašnjava profesor Kind.
Na sledećoj strani:
Kako je čovek zavirio u dubinu Zemlje?
Kako je čovek zavirio u dubinu Zemlje?
Ploče litosfere mogu da dostignu debljinu i do 300 kilometara, a čovek je do sada uspeo da proizvede bušotine od maksimalno 12 kilometara. Kako uopšte saznajmo nešto o dubljim slojevima zemlje?
„Saznanja o strukturi tih dubljih slojeva dobijamo od seizmičkih talasa. Zemljotresi su za sve ljude strava i užas, čovek odmah pomisli na razaranje i smrt. Međutim, seizmički talasi, koji se šire zemljom, veoma su značajni za nauku. Talase potresa zemlje koristimo za gledanje u unutrašnjost zemlje isto kao što se optički talasi koriste u atmosferi.
Zemljotres je kao munja koja na trenutak osvetli unutrašnjost zemlje. Seizmičke talase registrujmo posebnim aparatima, i onda ih obrađujemo u kompjuteru – na taj način stičemo sliku o unutrašnjosti zemlje.“
Ako se tektonske ploče non-stop kreću, kako onda nastaju zemljotresi?
„Većina zemljotresa nastaje na obodima ploča, tamo gde se relativno krute ploče dodiruju i gde dolazi do trenja. U slučaju Čilea, deo jedne okeanske ploče se podvukao pod kontinent. To kretanje se odvija brzinom od 10 centimetara godišnje i relativno je postojano milionima godina. Međutim, tu gde se ploče dodiruju kretanje nije konstantno. Ploče se zakače jedna za drugu i stvara se napetost koja postaje sve veća i veća. Jer, kretanje se nastavlja – sve dok se ne dostigne određena granica, kada čvrstina tla popušta i kada se ta napetost oslobađa odjednom u obliku zemljotresa.“
Na sledećoj strani:
Kako je zemljotres pomerio Čile – bukvalno!
Kako je zemljotres pomerio Čile – bukvalno!
Zemljotres u Čileu ne samo da je pomerio Zemljinu osu za 8 centimetara i skratio dan za 1,26 mikro sekundi - već je pomerio ceo južnoamerički kontinent. A ceo region oko grada Konsepsiona, koji je najteže pogođen zemljotresima, skliznuo je u roku samo dva minuta oko tri metra ka zapadu. To nije ništa neobično kaže profesor Kind:
„Tako snažan zemljotres može da izazove ozbiljna pomeranja tla. Površina koja je bila zahvaćena lomovima i izazvala zemljotres bila je dužine oko 500 km na osi sever-jug. U okolini linije loma nije se svuda tlo pomeralo tri metra, ali su izmerena pomeranja od metar i više.“
Ni Santajgo, glavni grad Čilea više nije bio na svom mestu, posle gigantskog zemljotresa – to su konstatovali naučnici sa četiri američka i argentinska univerziteta. Santjago je skliznuo za 28 centimetara na zapad-jugozapad.
Naučnici su za merenje koristili podatke dobijene pomoću dži-pi-esa, satelita za globalno pozicioniranje, (GPS) 10 dana posle razornog zemljotresa od 27. februara i uporedili ih sa ranijim podacima o poziciji grada.
Autorka: Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević