1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako i zašto nam se trese tlo pod nogama?

Kako izgleda unutrašnjost naše planete, pitamo profesora Rajnera Kinda iz Geoistraživačkog instituta u Potsdamu. Laik ima predstavu o tvrdoj kori i vrućem jezgru. Da li je zemlja stvarno tako građena?

Tek u poslednjih 50 godina saznajemo više o unutrašnjosti naše planete

Tek u poslednjih 50 godina saznajemo više o unutrašnjosti naše planete

„U principu je to tako. Kada bi smo mogli da prodremo do unutrašnjosti zemlje, primetili bismo da je tamo sve toplije. Na dubini od 5.000 kilometara, temperatura iznosi oko 5.000 stepeni celzijusa – dok je na površini recimo oko nule. Te razlike u temperaturi uzrokuju različitost gustine materije i njeno kretanje. Vruća materija se penje na gore, hladna pada dole. To se naravno dešava vrlo sporo, nekoliko centimetara godišnje. Ta dinamika Zemljinog tela je odgovorna za stalno pomeranje, površinskih tektonskih ploča.

Mi ne živimo na nepokretnoj krutoj zemlji, već na jednoj veoma mobilnoj, aktivnoj planeti i samo zbog toga što postojimo kratko u odnosu na geološko računanje vremena – to znamo tek od pre pedesetak godina.

Kao sante leda…

Ovako je predstavljen veliki zemljotres koji je pogodio Lisabon 1755. godine

Ovako je predstavljen veliki zemljotres koji je pogodio Lisabon 1755. godine

Jezgro Zemlje je tečno, uglavnom se sastoji od gvožđa. Tu su kretanja veoma brza, nekoliko kilometara godišnje, a ne samo nekoliko centimetara kao u Zemljinom omotaču. Oko jezgra se nalazi sloj silikatnog stenja koje je takođe u stanju da se kreće i dovodi do izjednačavanje temperature.

Zemlja je mašina na toplotnu energiju koja je stalno aktivna. Gore na površini plivaju manje više krute litosferine ploče, kontinentalne i okeanske. Kontinentalne ploče su stare milijardama godina. One su, dakle, odavno očvrsle, relativno su krute i pomera ih Zemljin omotač. Čovek to može sebi da predstavi kao sante leda na reci koje se sudaraju i gomilaju. Tako nastaju planine, ali i zemljotresi“, objašnjava profesor Kind.

Na sledećoj strani:

Kako je čovek zavirio u dubinu Zemlje?