Kako glasaju građani stranog porekla | Politika | DW | 15.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako glasaju građani stranog porekla

Preko pet miliona ljudi stranog porekla ima pravo glasa na parlamentarnim izborima. Ali kome će dati svoj glas, zavisi i od toga, iz kojih su pobuda došli u Nemačku ili kojoj stranci su naklonjeni njihovi roditelji.

default

SPD ili CDU?

Zbog ljubavi je došao u Berlin, priča Huan Diaz, smešeći se. Odmah se zaljubio u grad u kojem živi veliki broj građana stranog porekla, Diaz je Amerikanac, a njegovi roditelji Kubanci, koji su od režima Fidela Kastra pobegli u Majami. On već sedam godina ima nemačko državljanstvo. "Zatražio sam državljanstvo jer želim da imam pravo suodlučivanja. Želim i ja da odlučujem o tome ko će biti kancelar, ko će ući u parlament."

Prema poslednjim podacima Saveznog zavoda za statistiku, objavljenim 2011, u Nemačkoj živi 16 miliona stanovnika stranog porekla. Reč je o ljudima koji su sami napustili svoju domovinu ili čiji su roditelji, ili roditelji njihovih roditelja došli da žive u Nemačku. Veliki deo njih je isuviše mlad ili ne može da glasa, jer nema nemačko državljanstvo.

Ankunft Aussiedler Entwicklung der Migration nach Deutschland

Razlozi su različiti

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, na predstojećim parlamentarnim izborima u septembru će jedna trećina ljudi stranog porekla moći da glasaju. Tendencija je u porastu: 2011. nemačko državljanstvo dobilo je čak 100.000 građana.

Stranačka naklonost zavisi i od zemlje porekla

Jedna studija Saveznog ureda za migracije i izbeglice urađena 2012. pokazala je da ljudi stranog porekla manje izlaze na glasanje. Za Diaza je to nezamislivo: "Fantastično je kada u poštanskom sandučiću nađem obaveštenje gde i kada mogu da glasam. Pravo glasa je osnovno ljudsko pravo." Kao medijator između sukobljenih strana on mnogo putuje, često i po zemljama Balkana. U tom slučaju svoj glas on šalje poštom.

Useljenici u Nemačkoj prilikom glasanja su naklonjeniji dvema velikim strankama – Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) i Socijaldemokratskoj stranci (SPD), kaže Ingrid Tuci sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Ona je istraživala lojalnost ljudi stranog porekla određenim strankama. Rezultati su pokazali da oni koji su 50-ih, 60-ih godina u Nemačku došli kao "gastarbajteri" iz južne Evrope, Jugoslavije i Turske, podržavaju SPD.

Ingrid Tucci Sozialforscherin DIW

Ingrid Tucci

Ti useljenici tradicionalno dolaze iz "radničkog miljea". Ljudi nemačkog porekla koji su nakon kraja Hladnog rata iz Sovetskog saveza došli u Nemačku, više su naklonjeni demohrišćanima i Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU) ili Hrišćansko-demokratskoj uniji.

Religija, kaže Tuci, igra relativno malu ulogu. Njena istraživanja su pokazala da religija, stepen obrazovanja i profesija imaju samo mali uticaj na naklonjenost nekoj stranici. Istraživanja su pokazala i da opredeljenost prema strankama CDU i/ili SPD, polako nestaje u drugoj generaciji. Čak 18 odsto dece useljenika bi svoj glas dali stranici Zeleni.

Diaz ne želi da kaže za koga će u septembru glasati. U prošlosti je radio za jednog CDU političara, bio je aktivan tokom mnogih sednica zelenih, a često posećuje i razne stranačke političke diskusije u Berlinu.

Autori: Naomi Konrad
Redakcija: Jakov Leon