Kako funkcioníšu online pretraživači?

Google, Yahoo ili Wikipedija svi funkcionišu po istom principu. Zahvaljući automatizovanim softverskim rešenjima tzv. Kroulerima (Crawlers) koji sakupljaju informacije od linka do linka, stranice do stranice po celom internetu - pristup najrazličitijim informacijama na zadatu temu - moguć je za svega par sekundi.

20 milijardi stranica

Krouleri sve sakupljene informacije skladište na jednom mestu i čine ih dostupnim korisnicima koji nešto pretražuju:

"Veliki pretraživači objedine i do 20 milijardi stranica što pretragu čini daleko jednostavnijom. To ne znači da on uvek iznova baš u nekom odredjenom trenutku vrši pretragu, već povlači informacije iz baze podataka koja je to ranije već obavila. To upravo znači da kada pokušate jednu sasvim novu stranicu na internetu da pronadjete, Vi je ako ona prethodno nije locirana i zabeležena, nećete ni naći", pojašnjava princip funkcionisanja internet pretraživača Dirk Levandovski, profesor za informatička istraživanja na Višoj školi za primenjenu nauku u Hamburgu.

Kako pronaći pravu stranicu?

Zaista neverovatno, ali šta u slučaju da za neki traženi podatak zaista dobijete 20 milijardi relevantnim stranica, šta činiti sa toliko stranica. Kako pronaći pravu? Tomas Dominikovski sa Online pretraživača Likos (Lycos) pojašnjava:

"Zahvaljujući odgovarajućem algoritmu Vi najčešće na vrhu liste dobijate najzanimljivije linkove. Ti algoritmi se drže više kategorija pretrage, poput informacije o aktuelnosti stranice. Postoji oko 100 pravila po kojima se algoritam prilagodjava traženoj informaciji."

Pretage su podložne manipulaciji zato su sistemi koji omogućavaju rangiranje sajtova po relevantnosti isključivo pod kontrolom vlasnika pretraživačkih portala. To medjutim ne rešava problem speminga (spaming) koji Vas ne mogu zaštititi od neželjenog sadržaja. Korekcija takve pretrage moguća je jedino manuelnim prilagodjavanjem sistema pretraživanja.