Kako doći do posla ako si izbeglica?
13. februar 2018.
Za mnoge vrste povrća koje Masud Sutanzadeh sada svakodnevno slaže po policama, on pre svoga bekstva u Nemačku uopšte nije znao. Danas taj 24-godišnji Avganistanac radi u jednoj prodavnici ekološke hrane u Minhenu, a usput, u razgovoru sa mušterijama, poboljšava svoje znanje nemačkog jezika. „Moj cilj je jednostavan“, kaže, „želim da živim kao sasvim običan čovek, da radim i imam stan. Važno mi je samo da sam bezbedan.“
„Socijalni rad na iznajmljivanje“
U krizama i ratom pogođenom Avganistanu, Masud je radio kao električar za vojsku SAD. Zbog toga je postao meta talibana. Godine 2015. odlučio se da pobegne. U Nemačku je stigao preko Irana, Turske i Balkana. Već prvih dana prijavio se za kurs nemačkog jezika, a godinu kasnije počeo je da se prijavljuje za posao. Ubrzo mu je međutim postalo jasno koliko je teško uklopiti da se izbeglica uklopi u nemačko tržište rada. „Ponekad bi mi stizala pisma sa odbijenicom, a najčešće nisam dobijao nikakav odgovor“.
- pročitajte još: Integracija izbeglica je moguća
Za to što je ipak pronašao posao, može da zahvali nizu srećnih slučajeva i upornom zalaganju jednog minhenskog start-ap preduzeća. „Social-Bee mi je pružio šansu“, kaže Masud. On ima samo reči hvale za rad pokretače te male firme Maksimilijana Felznera i Zarahe Brun. Njih dvoje nisu hteli da se pomire s tim da proces pronalaženja posla za izbeglice teče tako sporo. Želeli su da čuju i vesti o uspešnom zapošljavanju i zato su razvili ideju „socijalnog preduzeća za rad na iznajmljivanje“. Namera im je bila da to bude neka vrsta mosta ka tržištu rada.
Princip preduzeća „Social-Bee“ je jednostavan, objašnjava Felzner: „Mi zapošljavamo izbeglice prvo kod nas, da bismo ih kasnije prepustili partnerskim firmama.“ Taj proces prati socijalno-pedagoška pomoć, pomoć u učenju jezika i doškolovanjeljudi. Osim toga, od tog start-apa oni dobijaju svoju regularnu platu, što osnivači preduzeća srednjoročno nameravaju da finansiraju pomoću naknada koje dobijaju prepuštanjem radnika drugim firmama. Za sada ipak novac još uvek stiže od fondacija. Cilj je, kaže Felzner, da radnici Social-Bee najkasnije nakon 18 meseci budu dovoljno obučeni da bi mogli da dobiju posao u nekom od partnerskih preduzeća. Velika prednost je pritom u sledećem: „Mi tim preduzećima možemo prethodno da olakšamo posao tako što mi rešimo sve birokratske prepreke i obuhvatamo pitanja koja se tiču azila, a koja se često pojavljuju“, objašnjava Felzner. „Mnoga od tih preduzeća plaše se birokratije i često ne znaju kako da dođu do izbeglica koje bi mogli da zaposle.“
- pročitajte još: 33.000 poslova za izbeglice
Social-Bee želi upravo tu da podigne most i ponudi uslugu sa „dodatnom socijalnom vrednošću“. Neka preduzeća su u taj koncept već mogla da se uvere – a među klijentima su i velika imena poput Aldija, Virta, Cepelina ili Sis Majkroteka, ali i neka manja preduzeća iz Minhena. Posebno važan je pritom „menadžment očekivanja“, naglašava Felzner. U firmama često veruju da s izbeglicom u preduzeće stiže neko ko bi morao da bude ekstremno zahvalan ua posao i ko bi trebalo brzo da profunkcioniše. A ako se pokaže suprotno, kaže Felzner, onda tu brzo dolazi do međuljudskih konflikata: „Mi tako služimo kao neka vrsta tampon-zone – s jedne strane izbeglice pripremamo na takve situacije, a s druge, pomažemo preduzećima da na pravi način razumeju radnike.“
Kampanja: socijalne veštine izbeglica
Do sada su sklopljeni ugovori s više od 50 osoba. Više od jedne petine njih već je uspešno preraspoređeno u stalni radni odnos. „Do kraja godine želimo da imamo 100 zaposlenih i u drugim gradovima“, nada se Maksimilijan Felzner. Ukoliko sve krene kako je zamišljeno i do hiljadu izbeglica bi u naredne tri godine trebalo da preko Social-Bee pronađe posao. Do sada se koncept pokazao ka uspešan, kaže Felzner. „Više od 90 odsto zaposlenih koji su radili kod nas, sada su u stalnom radnom odnosu ili su započeli obuku ili, pak, upisali fakultet.“ Masud je u svakom slučaju spreman da i drugim izbeglicama predstavi svoj start-ap. „Ovde se osećam kao u pravoj porodici“.
Kako bi se to raširilo po čitavoj Nemačkoj, osnivači Social-Bee smislili su nešto posebno – kampanju kojom bi se drugim preduzećima stavilo do znanja da ne moraju da strahuju od radnika kao što je Avganistanac Masuda. Poruka kampanje glasi: ko je uspeo da na tako težak način pobegne, taj će uspeti i na tržištu rada – i to kao od šale. „Ja sam sa još 85 ljudi preživeo u jednom malom gumenom čamcu“ – reči su Zeraje G. iz Eritreje na jednom plakata koji je deo kampanje. A to u suštini znači: „Ja sam sposoban da radim u timu.“ Tom ciljanom provokacijom bi se trebalo boriti protiv predrasuda u kadrovskim službama u Nemačkoj, a ujedno i da se pošalje signal da čovek koji je izbeglica nije automatski slabiji kandidat na tržištu rada. „Ono što je neko doživeo i preživeo može da se pretvori u jaku stranu“, kaže Felzner.
- pročitajte još: Berza rada za izbeglice
Primer za to je i Masud iz prodavnice ekološke hrane. Da bi se snašao na tržištu rada i u nemačkom društvu, morao je da prebrodi mnoge prepreke. Jedna prepreka je, međutim, još uvek pred njim, a ona je pravne prirode. Već nekoliko meseci mu preti deportacija zbog toga što je dobio negativno odgovor na zahtevu za azilom. „Da nema ljudi iz Social-Bee, noću uopšte ne bih mogao da spavam“, priča Masud. Posao u prodavnici mu daje snagu da ne posustane. Šta god da se dogodi, kaže, u svakom slučaju se isplatilo to što sam pobegao u Nemačku.