1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako živi nesrpsko stanovništvo u Banjaluci?

Nedavno je u jednom banjalučkom ugostiteljskom objektu gostima prećeno na nacionalnoj osnovi. Zbog ovog, ali i nekih ranijih slučajeva, postavlja se pitanje kako u Banjaluci danas žive građani nesrpske nacionalnosti?

Unterschrift: Zentrum von Banjaluka (Bosnien und Herzegowina, 10.4.2009) Bilder von unserer Korrespondentin Ljiljana Pirolic. Ljiljana stellt die Bilder kostenlos zu Verfügung.

Banjaluka Zentrum

Prema Ustavu RS, Bošnjaci i Hrvati su konstitutivan narod u ovom bosanskohercegovačkom entitetu. Nacionalna zastupljenost ispoštovana je u vrhu vlasti u RS kao što je Ustavni sud ovog entiteta u kojem čelnu poziciju zauzima Bošnjak, Džerard Selman, kojeg je na to mesto imenovao SNSD, čiji je bio član. “Ovakvih primjera je mnogo”, kaže prvi čovek Veća naroda RS Mujo Hadžiomerović navodeći da je najbolji primer Sekretarijat za vere u kojem ima devet zaposlenih i svi su Srbi: “Po onome ko su zaposleni zaista se vidi da je to deklarativno. Ne poštuje se odluka o konstitutivnosti naroda - ravnopravnosti. Svo vrijeme koje smo radili i pokretali vitalni nacionalni interes, radili smo iz tih razloga”.

EU droht Bosnien und Herzegowina mit Annäherungstopp. Grund dafür ist die noch immer gesetzlich festgeschriebene Diskriminierung von Minderheiten in Bosnien. Ohne einen Beschluss in dieser Frage werde es keinen Weg in die EU geben, sagte Erweiterungskommissar Füle. Ivica Dujic, Kroatische Gemeinschaft in Banjaluka. Wer hat das Bild gemacht?: Dragan Maksimovic /DW Korrespondentin aus Banjaluka Wann wurde das Bild gemacht?: Mai 2013 Wo wurde das Bild aufgenommen? Banjaluka

Almir Zemić, vlasnik restorana „Dajak“, gde se incident u kojem su izrečene pretnje na nacionalnoj osnovi i dogodio pre par dana, kaže da do sada nikakvih problema nije bilo

Iako nema zvaničnih podataka, procene nevladinih organizacija govore da na prostoru RS živi tek 15 odsto Bošnjaka, što je oko 30 odsto od predratnog broja. Broj zaposlenih u institucijama, organima uprave i fondovima, je oko tri procenta Bošnjaka i nešto više od jednog procenta Hrvata. Mnogi smatraju da je to potvrda da je konstitutivnost samo na papiru. Zijad Begić je profesor fizike u Medicinskoj školi u Banjaluci. Kaže da bi u odnosu na predratni period nacionalna zastupljenost zaposlenih mogla biti ravnomernija ali da on nikada nije imao problema zbog toga što je Bošnjak: "Kao Bošnjak nemam nikakvih problema. Ne osjećam se ni po kojem osnovu čovjekom manje vrijednosti u odnosu na ostale. Na radnom mjestu potpuno se osjećam ravnopravnim građaninom Banjaluke".

Nekada je ipak bilo bolje

Ipak, ima i onih koji su na svojoj koži osetili šta znači biti Bošnjak u Banjaluci. Oni uglavnom nerado govore o tome. Oni koji su pristali, kažu da nemaju problema u smislu bezbednosti, ali da većina ne uspeva da ostvari prava koja su zagarantovana Ustavom: "Bošnjacima je dopušteno eventualno da se vrate i da im se vrati imovina. To je sve. Još ako niste politički podobni i član neke od srpskih stranaka! Godinama sam imao problem sa ličnim dokumentima. Imao sam ličnu kartu iz Sarajeva, a živio u Banjaluci", kaže jedan Banjalučanin.

EU droht Bosnien und Herzegowina mit Annäherungstopp. Grund dafür ist die noch immer gesetzlich festgeschriebene Diskriminierung von Minderheiten in Bosnien. Ohne einen Beschluss in dieser Frage werde es keinen Weg in die EU geben, sagte Erweiterungskommissar Füle. Ivica Dujic, Kroatische Gemeinschaft in Banjaluka. Wer hat das Bild gemacht?: Dragan Maksimovic /DW Korrespondentin aus Banjaluka Wann wurde das Bild gemacht?: Mai 2013 Wo wurde das Bild aufgenommen? Banjaluka

Predsednik zajednice Ivica Dujić

Islamska zajednica u Banjaluci najvećim delom okuplja Bošnjake sa ovih prostora. Zbog toga smo pitali banjalučkog muftiju, Edhema Čamdžića, kako danas žive građani nesrpske nacionalnosti u Banjaluci: "To je pogrešno pitanje. Ja mislim da svi ljudi dobro žive. Svake godine se poboljšava stanje u Banjaluci. Inače, Banjaluka je jako lijep grad", diplomatski odgovara Čamdžić.

Publicista iz Banjaluke Nail Osmančević priseća se ranijih vremena kada se nije gledalo ko je koje vere. “Danas ipak postoje stvari koje smetaju”, kaže Osmančević: "Periferija, gdje su većinom Bošnjaci, Gornji Šeher, sada sramno nazvan Srpske Toplice, neuređen je, propadaju najstarija kuća u Banjaluci, kupatila...".

Hrvata “kao i da nema"

Kada je reč o Hrvatima, na prostoru Banjaluke ih je pre rata bilo oko 27.000 dok ih je danas svega 3.000. Od 220.000, koliko ih je živelo pre rata na teritoriji današnje RS, danas ih je svega 12.000, podaci su sa kojima raspolažu u banjalučkoj biskupiji. U zajednici Hrvata Banjaluka kažu da Hrvati danas u ovom gradu žive kao Srbi u Mostaru ili nekim drugim sredinama. Predsednik zajednice Ivica Dujić kaže da je u BiH teško pripadati manjinskom narodu: “U Banjaluci su ostali Hrvati koji su nekada za ovu Banjaluku puno doprinijeli i značili, a sada su u stanju socijalne potrebe. Bošnjake ovdje podržavaju iz Sarajeva, a nas Hrvate? Kao da nas nema ovdje u Banjaluci”.

Najviše sa "svojima"

Titel: Ferhadija Moschee Wiederaufbau Unterschrift: Wiederaufbau von Moschee Ferhadija in Banjaluka - 20 Jahre nach der Zerstörung ( 7.5.2013) Autor: DW/Dragan Maksimovic

Čamdžić. "Svake godine se poboljšava stanje u Banjaluci". Obnova Ferhadije je u toku.

Psiholog Srđan Puhalo je na osnovu istraživanja došao do podataka da s jedne strane na nivou kolektiviteta nema bitnih razlika niti je bilo promena u poslednjih 10 godina. “Međutim, što se tiče ličnih odnosa, istraživanja pokazuju da animoziteti na nivou kolektiviteta nestaju”, kaže Puhalo: "I tu imate jedan paradoks da na nivou kolektiviteta kojim upravljaju političari imate veoma izražene animozitete, a kada taj odnos među malim ljudima svedete na životni nivo, te razlike postaju znatno manje".

Većina javnosti se slaže da je položaj Bošnjaka, Hrvata i ostalih u Banjaluci i RS dobar sa aspekta bezbednosti, ali je problem što su sve etničke grupe danas u sve težem materijalom položaju.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednica: Ivana Ivanović