1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako živi „Nemačka treće klase“?

Novinarka Julija Fridriks postala je poznata svojim bestselerom „Dozvolite: Elita“. U tom romanu ona „secira“ klasu najbogatijih u Nemačkoj. Sada je iz štampe izašla njena druga knjiga koja se bavi najsiromašnijima.

Najsiromašniji u redu za hleb u Minhenu

Najsiromašniji u redu za hleb u Minhenu

„Nemačka treće klase – život na dnu“ naziv je knjige autora Julije Fridriks, Borisa Baumholta i Eve Miler.

„Ispričaću vam jedan mali primer: ćerkici je jedanaest meseci, a u kući nema ni jedne igračke - samo jedna prazna plastična flaša, koja se kotrlja po stanu. Majka kaže: To je dovoljno. Samo nekoliko nedelja kasnije sa detetom je bila u dečijem vrtiću. Tu je bio jedan bazenčić sa loptama. Kad se dete prvi put našlo u njemu, pomislili smo, odmah će eksplodirati, pošto je ono od jednom steklo toliko puno novih utisaka, otkrilo nove oblike, toliko se puno kretalo.“

Eva Miler se uvek potrese kada priča o iskustvu koje je stekla proučavajući sredinu koju je ranije poznavala samo iz novina. Zajedno sa novinarima Julijom Fridriks i Borisom Baumholtom napisala je knjigu „Nemačka treće klase -život u najnižim društvenim slojevima“. Pored sudbina zapostavljene dece, u knjizi se nalazi i priča o paru koji je nezaposlen i dan provodi gledajući različite tok-šou emisije na televiziji, o čuvaru koji finansijski izlazi na kraj samo zato što mu ćerka pomaže, i tako dalje.

Prosjak na ulici u Gelzenkirhenu

Prosjak na ulici u Gelzenkirhenu

Tri i po evra na sat

Milion i 900.000 ljudi u Nemačkoj zarađuje pet evra na sat i manje. Ni u jednoj drugoj zemlji Evropske unije tako veliki broj ljudi nema tako niske plate kao u Nemačkoj. Heribert Prantl, urednik lista Zidojče cajtung, u predgovoru knjige ovako opisuje situaciju:

„Nemačka je bogata zemlja, pa ipak ima mnogo siromaštva. Naravno, tačno je da bi nemački siromasi bili bogataši u Kalkuti, Lagosu, Kartumu ili Dakaru, ali, oni ne žive tamo, već ovde.“

Na primer, Hajdemari Dancer - pedesetsedmogodišnja žena crveno ofarbane kose, koja raznosi hranu starim ljudima u Berlinu. Na sat zarađuje tri evra i 68 centi. To jedva da je dovoljno za dva hleba. Srećom pomaže joj muž.

Onaj ko je u Nemačkoj nezaposlen duže od godinu dana, od države dobija 350 evra mesečno. Od 2005. to se ne zove „socijalna pomoć“ , već „Harc 4“, po imenu šefa komisije koja je htela da prepolovi nezaposlenost u Nemačkoj. Što joj naravno nije uspelo.

Autor: Ričard Fuks / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 17.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hs3K
  • Datum 17.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hs3K