1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako žive Romkinje u Nemačkoj?

U Nemačkoj živi između 70.000 i 100.000 Sinta i Roma sa nemačkim pasošem. U centru pažnje su status i prava izbeglica, a u senci toga je život Romkinja.

Two roma woman beg at one bus station

Romkinje u centru Berlina

U Centralnom savetu Roma i Sinta iz Berlina kažu da ne postoji statistika, niti podaci o stanju prava Romkinja u Nemačkoj. I iz organizacije „Amnesti internešenel“ poručuju da se bave samo pitanjem Roma – izbeglica u Nemačkoj.
„U Nemačkoj postoji dobro razvijeno civilno društvo koje se bavi domaćim temama, a za nas su glavna tema prava Roma izbeglica u Nemačkoj koji se vraćaju na Kosovo. Tu smo posebno zabrinuti za stanje i prava Romkinja, jer postoje alarmantni podaci iz 2009. da je gotovo 75 odsto njih nepismeno, što je užasavajuće“, kaže Ketrin Tvig iz Evropskog centra za prava Roma.
Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije prema ženama analizirao je 2004. položaj Romkinja u Nemačkoj. Tada je izražena zabrinutost da imigrantkinje i pripadnice manjina, uključujući i Sinte i Rome, trpe razne oblike diskriminacije kada je u pitanju pol, etnička, rasna ili verska pripadnost, kao i da je ta grupa ugrožena zbog trgovine ljudima i prostitucije.
Razni oblici diskriminacije
Familly of roma musicians in Berlin

Romska porodica u Nemačkoj

Aktom o jednakom tretmanu iz 2006. u Nemačkoj su zaštićena prava radnika od bilo kog vida diskriminacije prilikom zapošljavanja ili na poslu kada je u pitanju pol, etnička pripadnost, religija, godine, invaliditet ili seksualna orijentacija.
Nemačka je ratifikovala i Protokol 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji se odnosi na diskriminaciju. Ipak, postoje izveštaji o visokoj stopi prekida obrazovanja Romkinja, već u osnovnim školama, kao i značajna zastupljenost Romkinja u „specijalnim školama“. Iris Bizenvinkel, šefica Socijalnog saveta NVO Romev iz Kelna, kaže da brojne organizacije pomažu posebno Romkinje.
„Prvi oblik diskriminacije jeste verovanje da ’Cigani kradu’. Sa time se susrećemo u celoj Nemačkoj. Primer je jedna mlada Romkinja koja je završila školu i našla posao u pekari, čemu smo se mnogo radovali kada nam je to rekla. Potom je veoma ozbiljno prokomentarisala: ’Ja tamo radim za kasom, kada dođete možemo rado da odemo na desetak minuta da popijemo kafu, ali nemojte da kažete da sam Romkinja, jer mi onda neće dozvoliti da opet radim na kasi’. Mlade Romkinje i Romi mogu da napreduju samo ako skrivaju svoje poreklo. Mnogi se takođe plaše da ne budu obeleženi, što ne doprinosi razvoju njihovog samopouzdanja“, priča Iris Bizenvinkel.
Nemačka je i potpisnica Konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina. Između ostalih, Romi i Sinti su prepoznati kao manjina i zagarantovano im je pravo negovanja kulture, jezika i običaja, sve dotle dok oni ne ugrožavaju ljudska prava ili pravne procedure.
Autor: Vladimir Petković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM