1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kakav si ti to musliman?

Iako čine oko 30 posto ukupnog stanovništva Turske, aleviti i dalje upozoravaju na diskriminirajući odnos države prema ovoj verskoj manjini. To je stav koji podržava i Evropska unija.

default

Aleviti praktikuju obrede uz muziku

Iako je strogo sekularno društvo, religija je i dalje moćna sila u Turskoj. Čak oko 99 odsto stanovnika ove zemlje su muslimani. Najveći deo muslimana su suniti. Međutim, u Turskoj živi i oko 30 posto alevita. Aleviti islam tumače na drugačiji način. Oni se ne mole u džamijama, ne odvajaju muškarce i žene i ne veruju u hodočašće u Meki. Razlike su tolike, da su ih suniti etiketirali kao heretike.

Hatice Kose je alevit. Njen sin je učenik i nezadovoljna je verskim odgojem u školama. Smatra da aktuelni sistem obrazovanja u Turskoj ne ostavlja mogućnost njenom sinu i drugim alevitima da ispoljavaju svoja verska uverenja. “U školama učitelji đacima nameću svoja religijska uverenja", tvrdi Kose. „Post je veliki problem. Moj sin kaže da mu njegovi učitelji kažu da mora da posti. Oni su prisiljeni da se mole onako kako to rade suniti. Kada moj sin kaže da se on ne moli na isti način, učitelj ga pita, kakav si ti musliman? Poznajem dečaka kojeg je učitelj istukao jer je odbio da se moli,” kaže Hatice Kose.

Aleviti se ne mole u džamijama Iako se smatraju šiitskim muslimanima, aleviti se ne mole u džamijama i praktikuju obrede uz ples i muziku, a muškarci i žene se ne razdvajaju, kako je to pravilo kod sunitskih muslimana. Aleviti su zagovornici odvajanja religije od države i velike su pristalice sekularizma u Turskoj. Ali njihova uverenja, za razliku od sunitskih, država ne priznaje, etiketirajući alevizam kao kulturni, a ne kao religijski identitet.

Međutim, odnos države prema alevizmu mogao bi da se promeni. U novembru prošle godine prvi put je državna televizija program posvetila obeležavanju svečanosti Ashura. Do sada su religiozne svečanosti alevita bile zanemarene na državnim medijima. I premijer Turske Redžep Taip Erdogan organizovao je nekoliko sastanaka na kojima su bili prisutni predstavnici alevita, akademici i članovi Vlade.

Türkei Religion Alewiten in Istanbul Musik

Aleviti ne idu u džamiju

Turski ministar za međunarodnu saradnju i verska pitanja, Faruk Čelik također se zalaže za reforme: “ Nastavićemo sa razgovorima. Dajemo veliki značaj dijalogu s predstavnicima političkih stranaka. Za mesec i po mi ćemo završiti izveštaj. Uspostavljamo savez na ovu temu, da bismo predstavili potrebne reforme sa širokim konsenzusom.”

Inicijativu je podržala i Evropska Unija, kojoj Turska želi da se pridruži. Međutim, Vlada je već nekoliko puta odgađala planirane reforme. Profesorica sa Tehničkog fakulteta na Univerzitetu u Istanbulu, Istar Gozajdin učestvovala je na jednoj od državnih radionica. Tvrdi da nema napretka: “ Bilo je teško uspostaviti dijalog. Predstavnici vlasti ne shvataju da postoji i drugi način tumačenja islama. Oni ne prihvataju cemevis kao verski hram, već kao kulturni centar. Za njih je džamija jedino mesto na kojem se moli. Ovo je jako važno, jer ako oni ne počnu da prihvataju alevizam kao drugačiji način razumevanja islama, sigurno će doći do apsolutnog nerazumevanja jednih prema drugima”, kazala je profesorica.

Nerazumevanje traje već dugo Nerazumevanje između alevita i sunita traje jako dugo. Za mnoge pobožne sunite, alevizam je iskrivljeno verovanje.Istovremeno, aleviti tvrde da suniti pogrešno tumače odlomke iz Kurana. Aleviti smatraju da izvorni Kuran ne poziva na Hadž ili ritualno hodočašće u Meku, ne zahteva klanjanje pet puta dnevno. Aleviti sunitski islam smatraju čak i previše pristrasnim, pa i nedemokratskim.

Hatice Kose objašnjava da se alevizam temelji na ljubavi, ali da ljudi koji ne praktikuju veru na isti način to ne shvataju: “Mi smo naučeni da razumemo ljude i poštujemo različitost. Želim da prenesem te vrednosti na svog sina. Postoji mnogo predrasuda o nama. Majka mi je uvek govorila da ne govorim da sam pristalica alevizma, pa sam i danas pažljiva kada govorim o svojim verskim uverenjima.”

Türkei Religion Alewiten in Istanbul

Aleviti u Istanbulu

Ovakav oprez je osnovan, s obzirom na to da su Aleviti pretrpeli mnoga šikaniranja od sunita zbog svojih liberalnih pogleda. Sedamdesetih godina, stotine ljudi izgubilo je živote u masakrima koja su počinili verski nacionalisti. 1993. godine, 37 ljudi je umrlo kada je islamska rulja spalila hotel u kojem su se nalazili alevitski pesnici i muzičari koji su prisustvovali alevitskom festivalu kulture.

Prošlog novembra više od 100 000 Alevita je demonstriralo zahtevajući od države da prizna alevizam kao formalnu islamsku zajednicu.Sa podrškom Evropske unije, zahtevi alevita imaju veliku šansu da se usvoje, jer EU povećava pritisak na tursko društvo da prizna svoje različitosti.

Autor: M. Džeko

Odg. urednica: Ž.Bašić-Savić

  • Datum 11.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mt1h
  • Datum 11.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mt1h