Kakav je položaj žena u Crnoj Gori

Žene su jednostavno marginalizovane, jer se ne nalaze u strukturama vlasti, tvrde predstavnice nevladinih organizacija koje se bave tim pitanjima.

Izuzev potpredsednice Vlade Crne Gore, nema žena ministara, kao ni predsednica partija, dok u Parlamentu one čine tek desetak odsto od ukupnog broja poslanika.

Stanje ženskih prava u Crnoj Gori je alarmantno i očekujemo podršku da obećanja demokratskih promjena prevedemo u političku stvarnost i odgovornost političkog liderstva, saopštile su članice Mreže ženskih nevladinih organizacija.

Kako se navodi u pismu upućenom međunarodnim organizacijama koje se bave ženskim ljudskim pravima, u Crnoj Gori ne postoji antidiskriminacioni zakon, kao ni niz drugih pravnih akata, koji bi pomogli u ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Takođe, za razliku od zemalja regiona, u Zakonu o izboru odbornika i poslanika, nema kvote koja bi garantovala da barem 30 odsto izabranih predstavnika naroda budu pripadnice "ljepšeg pola".

Sada žena koje čine više od polovine stanovništva Crne Gore, ima tek 11odsto u crnogorskom Parlamentu, odnosno tri puta manje nego u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu ili dva puta manje nego u Hrvatskoj.

Nedavno istraživanje Odsjeka za sociologiju Univerzizeta Crne Gore pokazalo je da je žena u političkom životu i u javnim institucijama sve manje, a ankete ukazuju i da na povećanje nasilja prema ženama, posebno u porodici.

“Društvo je zatvoreno i ne motiviše ženu da učestvuje u javnom životu, pa one postaju sve više zavisne", kazala je profesor Spomenka Viđen i dodala da je posljedica toga nedostatak demokratije.

"Onoliko koliko se žene isključuju, odnosno gradi jedan takav odnos marginalizacije prema ženama, bar u toj mjeri nema ostvarenja potpune demokratije. To je uzus savremenog svijeta, nije to naš izum."

Konstatujući da u Crnoj Gori ne postoji rodna ravnopravnost, direktorica Crnogorskog ženskog lobija Aida Petrović je u izjavi za Radio Dojče vele rekla da se zakoni u ovoj zemlji donose samo zbog formalnog ispunjavanja evropskih standarda.

"Dakle, ne postoji politička volja da se ostvari rodna ravnopravnost, već se zahtjevi žena marginalizuju i stavljaju u drugi plan za neka bolja i srećnija vremena kada će biti riješeni.

Međutim, ta bolja i srećnija vremena nikako da dođu i da zahtjevi žena budu uslišani i da budu riješeni na adekvatan način.