Kad uprava špijunira svoje radnike...

Za taj ilegalni postupak neviđenih razmera saznalo se tak sada i u javnosti je pukla bruka. Time je u Nemačkoj nastavljena serija skandala u vezi sa zloupotrebom ličnih podataka.

Ima i korupcije...

Nemačka železnica zapošljava gotovo četvrt miliona radnika. Više od 70 odsto njih je u roku od dve godine bilo podvrgnuto sveobuhvatnoj proveri. Njihove adrese stanovanja, brojevi telefona i tekućih računa poređeni su sa podacima 80.000 nabavljača i poslovnih partnera, ne bi li se otkrile eventualne sumnjive veze. Kako ističe uprava koncerna, jedina namera je bila preventivno suzbijanje korupcije i privrednog kriminala. "Kako ne bismo provocirali štetu samo zato što ne sprovodimo kontrole, ovakvo sravnivanje podataka zaposlenih i nabavljača je dopušteno", smatra opunomoćenik Nemačke železnice za borbu protiv korupcije Volfgang Šaupenštajner. Učinak akcije sprovedene uz pomoć jedne privatne detektivske agencije naoko mu daje za pravo: od oko 300 upadljivih slučajeva, trećina - zaista ukazuje na korupciju.

Nije to prvi put...

Pa ipak, metode i razmere ovog pravno sumnjivog postupka zgrozili su javnost i političare. "Šokirao me je veliki broj radnika koji su bez ikakve sumnje bili podvrgnuti špijunaži", izjavio je socijaldemokratski predstavnik u parlamentarnom odboru za saobraćaj, Uve Bekmajer. Slično su reagovali i poslanici drugih stranaka u Bundestagu. Vladin poverenik za zaštitu podataka, Peter Šar, u akciji uprave Železnice vidi grubu povredu zakona i napominje: "Niko ne može ozbiljno da pretpostaviti da su radnici na ranžirnoj stanici ili mašinovođe izloženi povećanom riziku korupcije." Preduzeće sada zbog kršenja propisa u bar dva slučaja očekuju globe u visini od četvrt miliona evra. Železnica je ranije priznala da je u antikorupcijskoj akciji "Vavilon" godinama bez konkretnog povoda i pismenog obaveštenja sprovodila provere oko 1.000 menadžera.

Korupcija... ili lov na glasne nezadovoljnike

Mnogi posmatrači, osim toga, optužuju Železnicu da svoje radnike nije špijunirala samo zbog suzbijanja korupcije, već i da bi otkrila nezadovoljnike, one koji održavaju kontakte sa novinarima i eventualno im prenose informacije o nekorektnim potezima uprave. I tu je situacija delikatna: Železnica, kao i svaka firma, ima pravo da goni one koji trećim licima prenose interne ili tajne informacije o radu preduzeća. Ali, teško je oteti se utisku da je ovo velikim delom bio i lov na kritičare u sopstvenim redovima sa namerom da se spreče njihovi kontakti sa političarima i medijima. Prave razmere skandala svakako još nisu poznate.