1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kad taliban više neće da bude taliban...

Predsednik Avganistana Hamid Karzai u želi da ponovo integriše u društvo i talibane-pokajnike. Od članica NATO vlada u Kabulu dobija milione dolara za finansiranje programa. Kritičari tvrde da mir nije moguće kupiti.

One koji odbace oružje čekaju programi resocijalizacije

One koji odbace oružje čekaju programi resocijalizacije

Po procenama NATO, talibani raspolažu s oko 25.000 boraca. Avganistanski predsednik Hamid Karzai želi da nekoliko hiljada njih privoli da okrenu leđa Al Kaidi i talibanima uz pomoć programa za „resocializaciju“. Karzaijevu inicijativu novcem podržava i Severnoatlantski savez.

Već tokom proleća ove godine nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele se zalagao za primenu programa koji bi sasvim običnim borcima talibana omogućio povratak u život bez nasilja i terora. „To ne važi za najgore teroriste. Ali, važi za obične članovi koje su talibani s premijama od 200 dolara namamili u svoje redove i tako ih izvukli iz siromaštva, za ljude koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu, znači za ljude kojima je dosta borbe“ – tako je govorio Vestervele.

Nemačka vlada je na račun avganistanske vlade prebacila prvih 14 milouna dolara za 2010. U iduće četiri godine Avganistancima je Berlin obećao ukupno 70 miliona dolara. Vestervele je, kao i većina njegovih NATO-kolega, uveren da isključivo vojnim sredstvima neće biti moguće rešiti konflikte u Avganistanu – oni smatraju da je potrebno političko rešenje. Novac za program resocijalizacije talibana uplaćuje se u jedan fond ukupnog volumena od 260 miliona dolara. Amerikanci su obećali 100 miliona. Na listi većih donatora su Japan i Velika Britanija.

„I ja sam taliban!“

Kritičari ipak tvrde da se ne može kupiti društveni mir u Avganistanu. „To je temeljna opasnost ovog programa. Na raspolaganje se stavi mnogo novca i odjednom svi počinju da viču: ‘Da, i ja sam taliban, i ja želim deo tog novca!’ Mislim da će idućih meseci naglo porasti broj ’talibana’“, kaže Konrad Šeter iz Centra za istraživanje razvoja u Bonu.

Flash-Galerie Stimmung in Afghanistan

Kako bi sprečila manipulacije, nemačka vlada s partnerima u Avganistanu ugovorom je definisala da se novac ne isplaćuje na ruke osobama koje okrenu leđa talibanima. Umesto toga se novac ulaže u konkretne projekte, recimo nastavu, obrazovanje, otvaranje radnih mesta, program čišćenja nagaznih mina...

Stotine pokajnika

NATO službenici na licu mesta u Hindukušu tvrde da je program uspešan. U oko 4.000 sela u kojima vladaju najintenzivije borbe s pobunjenicima, Severnoatlantski savez je u protekla tri meseca, otkako je zaživeo ovaj program, zabeležio nekoliko stotina talibana-pokajnika. Borci se nalaze u različitim fazama reintegracije, potvrdio je portparol misije ISAF Jozef Bloc: „Prvi korak je razgovor s talibanima koji su zainteresirani za uključivanjem u program. Ali, imamo već i dosta kandidata u idućim fazama, ljudi koji su zaista položili svoje oružje i vratili se u normalan život.“

Borci-pokajnici najpre provedu tri meseca u takozvanim centrima za demobilizaciju u blizini njihovih sela. Tamo su oni i njihove porodice zaštićeni od osvetničkih napada bivših saboraca. U centrima se ispituje i koliko su bivši talibani zaista odlučni u nameri da se vrate u civilni život. Oni moraju da potpišu svojevrsno pismo namere i da pristanu na poštovanje nacionalnog ustava. Muškarci se onda registruju i oni dobijaju nove biometrijske dokumente. Nakon toga uče da čitaju i pišu, izuče možda i neki zanat – uče kako bez oružja (za)raditi za život.

Autori: Julia Han / Srećko Matić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QDME
  • Datum 19.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QDME