1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kad se Matijas vratio iz Avganistana

Slike raketa koje padaju na logor, prizor mrtvih drugova - tih slika ne može da se oslobodi veliki broj vojnika koji su se vratili iz Avganistana. Matijas je jedan od njih. Leči se u vojnoj bolnici u Koblencu…

default

Nemački vojnici u Avganistanu

Četiri i po meseca Matijas se borio u Kunduzu, na severu Avganistana. On ima 21-nu godinu, i to je bila njegova prva služba u inostranstvu. Bio je deo devetnaestog kontigenta, koji je doživeo višestruke napade na logor. Četiri vojnika su poginula. Matijas se u Nemačku vratio u julu. Teško se snalazi u starom načinu života. Agresivan je, razdražljiv, ali i veoma plašljiv…

„Ako se negde zalupe vrata, uplašim se. Vrlo često mi se pred očima pojavljuje kao neki kratki film - kako neka raketa pada na logor, ili nešto slično.“

Trenutak bez povratka

Slike iz rata su stalno prisutne. Kao i strah...

„Kada sam sa devojkom u gradu, stalno imam utisak da neko može da mi zarije nož u leđa. Ako vidim nekoga sa malo dužom bradom, širom i prljavom odećom, odmah osećam opasnost.“

Trauerfeier für Opfer des Anschlags in Kabul

Mnogi se nisu vratili

Matijas je u Avganistanu doživeo smrt svojih drugova.

„To je počelo 29. aprila, kada je poginuo prvi vojnik. Tada je postalo jasno da to nije nikakvo zezanje, gde se vozimo okolo i na kraju svi zajedno, živi i zdravi možemo da se vratimo kućama. To je bio 'trenutak posle kog ne postoji povratak'. I od tada je sve što se dešavalo bilo veoma upečatljivo. Tada sam počeo da razmišljam da li da se ranije vratim kući.“

Ipak, nije otišao jer je želeo da ostane uz svoje drugove.

„Ne želiš da napustiš svoje drugove. Više ne odlaziš na stražu da bi obavio dužnost, već samo zbog svog levog i desnog komšije. Zbog druga, koji sedi pored tebe, jer ni on tebe ne bi ostavio samog.“

„Pucaju na mene“

Svaka straža je opasna i može biti poslednja.

„Niste svesni u tom trenutku, da vam meci lete oko glave. Meni se desilo da trčim, pogledam u zemlju i vidim kako prljavština leti ka meni. Tek tad sam shvatio da pucaju na mene. U tom trenutku radite ono što ste naučili na vojničkoj obuci. U tom trenutku nema velikog razmišljanja.“

Matijas se vratio u Nemačku početkom jula. Kaže da nije u stanju da se vrati životu koji je vodio pre odlaska u Avganistan. Pričati sa porodicom i prijateljima o svojim strahovima nije lako. Oni nemaju iste slike u glavi i ne poznaju tu zemlju. Mnogi vojnici, koji su slično doživeli, ne žele da razgovaraju o tome.

Autorke: Sara Štefen / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 11.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MPTZ
  • Datum 11.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MPTZ