1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kad se izgubi obraz

Ko su epitetičari? Ako je suditi po nazivu profesije, on je varljiv. Zvuči kao neka filozofska ili lingvistička disciplina, nešto između peripatetičara i stručnjaka za proučavanje ili upotrebu epiteta. Daleko od toga…

default

„Kad se izgubi obraz“, naslov je podužeg članka u kome nas list Frankfurter algemajne cajtung upoznaje sa radom epitetičara. Fotografija koja ilustruje ovo neobično zanimanje, objavljena već na naslovnoj strani, pomalo zbunjuje, a pomalo i plaši čitaoce, jer na njoj se vide dva ljudska nosa, dva uveta, te jedno oko zajedno sa delom čela i jagodice, sve to poređano po stolu, na kome su još i nekakvi nožići i skalpeli, kao i nekoliko činija sa tečnostima i praškovima razilčitih boja. Sve izgleda više kao plakat za neki najnoviji horor sa seciranjem žrtava nego kao slika koju bi neko očekivao u jednom visokotiražnom uglednom konzervativnom nadregionalnom dnevniku. Ispod fotografije piše da u čitavoj Nemačkoj ima samo 38 epitetičara.

Rešenje zagonetke je na strani 9: epitetičari su zanatlije koje krpe ljudska lica. Proteze za lica se zovu epiteze i izrađuju se od uglavnom od plastike i silikona. One zamenjuju delove koji su ranije presađivani sa mrtvih davalaca. U članku je, između ostalog, opisan slučaj pacijenta koji je ostao bez nosa, i na čijem primeru se vide svi problemi savremene epitetike: novi nos reaguje na spoljne uticaje drukčije od prave kože koja ga okružuje – i od koje počinje da se razlikuje po boji. Zbog toga takav nos mora da se obnovi svake dve godine.

Epiteze su potrošni delovi fizionomije. Ponekad ih na licu drže i magneti, što je vrlo praktično, jer nema rizičnog srastanja ili zašivanja. No, to može biti i šokantno za okolinu: list navodi primer čoveka koji je nekoliko puta u žurbi zaboravio da natakne veštački nos na lice i tako grdno uplašio komšije.

Militärparade in der Türkei

Vojni rok u Turskoj traje 15 meseci

Dvostruko državljanstvo i vojni rok

List Zidojče cajtung na naslovnoj strani je objavio sasvim drukčiju, ali ne manje zanimljivu priču o Turcima, Grcima Rusima i drugim nemačkim građanima stranog porekla koji imaju dvostruko državljanstvo. Njih u Nemačkoj očekuje specijalan problem sa vojnom obavezom.

Do sada je bilateralnim sporazumima stvar bila rešena tako da onaj ko, pored nemačkog, ima i pasoš zemlje iz koje potiče, vojsku može da služi u Bundesveru. Ali, Nemačka će uskoro ukinuti vojnu obavezu, pa će takvi građani sada morati da služe vojsku u zemljama porekla. To za mnoge Turke nije baš privlačna opcija. Jer, u Nemačkoj je vojska mogla da se služi i bez oružja – u dobrotvornim organizacijama, to jest, u civilu. Regrute u Turskoj, međutim, čeka 15 meseci drila u anadolskim stepama ili na teritorijama gde većinsko stanovništvo čine Kurdi.

Sada se razmatraju razne mogućnosti, a jedna od njih je i odustajanje od pasoša države porekla. Turska sada nudi i mogućnost otkupa najvećeg dela vojnog roka za sumu između 5 i 10 hiljada evra. Ko to plati, ipak će morati na tri nedelje u uniformu - u jugozapadnu Anatoliju.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 01.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QMWt
  • Datum 01.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QMWt