1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kad ruke i srca pevaju

Za mnoge migrante, navikavanje na život u novoj domovini nije lako. Još teže je doseljenicima sa hendikepom, pogotovo ako je hendikep povezan sa jezikom. Za lica oštećenog sluha ili govora, komunikacija je veliki problem

default

Jezik gestova - za lica za oštećenim sluhom, nagluve i gluvoneme je jedina mogućnost normalne komunikacije. Na slici znaci za slova D,E,F,G i H

No, ne mora uvek da bude tako, kao što je pokazalo rusko pozorište gluvih iz Vupertala. "Snaga tišine" Članovi društva za integraciju i kulturu „Snaga tišine“ sastaju se od pre četiri godine. Dvadesetoro gluvih starosti između šest i četrdeset godina „pevaju“ pesme na jeziku gestova, igraju uz njih, a i vežbaju pantomimu. Taj zajednički rad je članovima pozorišta doneo novo samopouzdanje i pozitivno se odrazio na njihovu svakodnevicu.

Orijentacija na bini samo - na osnovu vida

Na bini je dvoje ljudi. Njihovi pokreti i gestovi su čulni, strasni i veoma izražajni. Ipak, plesači ne mogu da čuju muziku. Oboje su gluvi. Oslanjaju se isključivo na vid i na ono što im pokazuje voditeljka teatra Irina Egorova. Ona stoji pred binom i i na jeziku gluvonemih tumači tekst pesme. Pod rukovodstvom Irine Egorove, rusko-nemački teatar gluvonemih, pod nazivom „Snaga tišine“, postoji već četiri godine u Vupertalu. Ta 53-godišnja Beloruskinja, odrasla je u porodici u kojoj su svi gluvi i ceo život provela sa ljudima koji ne čuju dobro.

Gebärdenchor des Berufsbildungswerkes Leipzig

Hor gluvonemih iz Lajpciga

U njenom rodnom Minsku radila je na beloruskoj televiziji kao prevodilac za osobe sa oštećenim sluhom. „Kada sam došla u Nemačku bilo mi je teško da u ovim godinama pronađem posao. Zato sam rešila da se oprobam u onome čime sam se bavila kada sam imala 18 godina. Tada sam učestvovala u radu različitih vrsta teatara“, kaže Egorova. Tako se rodila ideja da se osnuje teatar pantomime.

Iz Sibira – u Hesen

Aleks Saharov je tu od početka. On je pre četiri godine stigao u Keln iz sibirskog grada Barnaula. Za razliku od drugih članova teatra, taj 27-godišnjak je nagluv: „Još u školi sam nastupao i plesao u teatru pokreta i pantomime. Time sam nastavio da se bavim i na studijama. Kada sam došao u Nemačku mislio sam da je to kraj mog bavljenja umetnošću. I onda sam upoznao Irinu.“

"Ruke i srca pevaju"

U teatru „Snaga tišine“ danas ima 20 osoba sa oštećenim sluhom starosti između šest i 40 godina. Svi oni žive u Severnoj Rajni Vestfaliji i Hesenu i jednom nedeljno dolaze na probe u Vupertal. Za četiri godine rada, pripremljeno je nekoliko predstava. Komad na kome trupa trenutno radi zove se „Ruke i srca pevaju“. Članovi teatra postali su velika porodica. Druže se i privatno. Irini Egorovoj je drago da gluvoneme osobe u Nemačkoj, sa ruskog govornog područja, imaju koristi od njenog rada. Zato često zaboravi da je volonterka i da ponekad kostime za predstave plaća iz sopstvenog džepa.

  • Datum 04.12.2008
  • Autor Nadja Baeva
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G95v
  • Datum 04.12.2008
  • Autor Nadja Baeva
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G95v