„Kad porastem, hoću da budem lobista“

Na poslednjim izborima za Evropski parlament, izlaznost je bila rekordno niska. Građani očigledno još nisu shvatili značaj parlamenta, zakukao je Grejem Votson, tadašnji šef poslaničkog kluba liberala. No, ima i onih koji su tog značaja vrlo svesni:

„Pogledajte broj lobista ovde u Briselu – više ih je nego u Vašingtonu! Oni znaju kolika je ovde koncentracija moći. Moramo učiniti nešto kako bi to razumeli i građani“, jadao se Votson.

U Briselu radi više od 15.000 lobista. Jedan od njih je Andreas Ogrinc. On je lobista nemačkog Udruženja poslodavaca u hemijskoj industriji. Njegova kancelarija je u neposrednoj blizini Evropskog parlamenta, Komisije, kao i Saveta ministara EU. Tu sede njegovi najvažniji partneri. Ali, šta tačno radi jedan lobista?

„Lobisti rade dve stvari. Sa jedne strane, oni posmatraju političare i osluškuju kako trava raste, kako bi ušli u trag važnim odlukama koje treba doneti. Sa druge strane, oni pokušavaju da utiču na te odluke. Ta delatnost je najčešće na meti kritika“, kaže Ogrinc.

Granica lobiranja i korupcije

Otvorena kritika na račun lobista javlja se kad god nastane utisak da oni „kupuju“ političare. Andreas Ogrinc je tu povukao moralnu granicu u svom radu. „Kada neko, na primer, nekog poslanika pozove na putovanje, ili mu obeća nekakve novčane premije, onda je to nelegitimno uticanje i za mene to više nije lobiranje već korupcija“.

Ne šalju svoje lobiste u Brisel samo savezi, organizacije i preduzeća: i predstavništva nemačkih pokrajina su u suštini lobistička predstavništva. Da li se njihov rad uopšte isplati? Andreas Ogrinc smatra da je reč o uspehu „na duge staze“ koji je indirektan.

„Mislim da bi bilo preterano da se određeni politički rezultat pripiše lobističkoj delatnosti. Za tako nešto je mašinerija koja donosi odluke u Briselu suviše kompleksna. Ali, u nekim debatama ponekad čujete svoje argumente, što znači da ste učestvovali u razgovorima sa donosiocima odluka, ili pismeno objašnjavali pozicije. To je onda mali lobistički uspeh“.

autori: Kristof Haselbah / Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević