Kad je Handke sreo Radovana Karadžića

Frankfurter algemajne cajtung nam danas predstavlja novu knjigu germaniste Maltea Herviga. Reč je o biografiji pisca Petera Handkea. U tekstu pod naslovom „Pesme doktora K.“, list prenosi baš deo koji se tiče susreta poznatog austrijskog pisca sa Radovanom Karadžićem. Tekst je ukrašen velikom fotografijom snimljenom devedesetih godina, na kojoj se vidi Radovan Karadžić u društvu haškog begunca Ratka Mladića, sa pratnjom, svi su u maskirnim uniformama i, kako piše ispod slike, „u poseti frontu“. Tu je i oveća fotografija samog Petera Handkea koji stoji ispred jedne ruine u „srpskom gradu Kragujevcu koji je bombardovao NATO“. Frankfurter algemajne ovako predstavlja članak: „Jedna nova biografija otkriva da je Peter Handke 1996. posetio srpskog ratnog zločinca Radovana Karadžića na Palama. Pesnik je tražio informacije o sudbini Bošnjaka iz Srebrenice, a dobio je knjigu lirike sa posvetom i čašicu rakije. Evo eksluzivnog odlomka.“

U „ekskluzivnom odlomku“ se objašnjava da su slike ubijene dece u sarajevskim mrtvačnicama šokirale i Handkea. Prenosi se ponešto o besu koji je osetio pisac, o njegovoj impulsivnoj želji da neko ubije „poglavicu bosanskih Srba“, „neki novi Štaufenberg ili Georg Elser“. Dalje se navodi da su se u Handkeu istovremeno rodile sumnje da možda ipak nešto nije u redu sa slikama iz novina, koje su mu izgledale promišljeno kadrirane i nameštene, te da je rešio da sam ode na teren i ustanovi šta se događalo u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Malte Hervig opisuje susret Petera Handkea i Radovana Karadžića na Palama, 20. decembra 1996, kada se Karadžić već bio povukao sa funkcije i „živeo sa telohraniteljima u jednoj trošnoj baraci“. Sastanak je, kako piše Hervig, aranžirao „profesor filozofije i stručnjak za Hegela Aleksa Buha, tadašnji ministar spoljnih poslova Republike Srpske, koji je Handkeu predao Karadžićev poziv za ovaj susret“.

Pokazalo se da Radovan Karadžić tačno zna ko je Handke, čije je pozorišne komade navodno čitao još osamdesetih godina, a i da je čuo za njegovo „Zimsko putovanje u Srbiju“. Austrijski gost je već imao u torbi jedan primerak te knjige, pa je sa domaćinom razmenio poklone: Karadžić je dobio „Zimsko putovanje“, a Handkeu poklonio potpisanu zbirku svoje lirike. Ali, Handke je posle toga prešao na mnogo važniju temu susreta, a to je bila sudbina dvojice bosanskih muslimana koje je ranije upoznao u Salcburgu, i za koje je čuo da su nestali u blizini Srebrenice. Karadžić mu je obećao da će se pobrinuti da sazna šta se desilo sa tim ljudima. U knjizi Maltea Herviga se navodi i da se bivši lider bosanskih Srba u haškom zatvoru 2009. prisećao tog susreta i da je bio zapanjen Handkeovim poznavanjem situacije na Balkanu. S druge strane, Handke nikada nije saznao šta je bilo sa njegovim nestalim prijateljima iz Salcburga. Tekst se završava Handkeovom konstatacijom da je suđenje neophodno kako bi se razjasnili postupci kako Radovana Karadžića i Ratka Mladića, tako i „druge strane, na primer, muslimanskih mudžahedina“.

Na sledećoj strani:

Manje od tri miliona nezaposlenih

Manje od tri miliona nezaposlenih

Podatak Savezne agencije za rad da je broj nezaposlenih u Nemačkoj pao ispod granice od tri miliona, regionalna štampa različito komentariše.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Statistikama nisu obuhvaćene neke grupe ljudi, ali taj prigovor važi prilikom svakog objavljivanja broja nezaposlenih. Ukoliko se broj koji na kraju dobijemo ipak smanjuje i pored svih iskrivljavanja, onda mora da se situacija ipak poboljšala. Doduše, to ni izdaleka nije dovoljno. 2.945.000 je ogroman broj. Seća li se još neko šoka, kada je broj nezaposlenih 1975. godine prvi put premašio milion?“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Optimistična predviđanja nekih eksperata da će u Nemačkoj ubrzo da se ostvari puna zaposlenost, zvuče lepo, ali ne smemo ih preceniti. Jer, nije dovoljno da samo našoj radnji dobro ide. Svako pojedinačno radno mesto zavisi i od globalne privredne situacije. Bankrot velikih banaka je pokazao kojom brzinom stvari mogu da promene.“

Zidvest prese (Ulm): „Do čuda sa zapošljavanjem u Nemačkoj nije došlo tek tako. Ono je najpre rezultat ubedljivosti nemačke izvozne privrede. Tu su zatim sindikati i poslodavci sa svojom umerenom platnom politikom, fleksibilnim sistemom zapošljavanja, pa i mnogi zaposleni koji su katkada pristajali i na privremeno odricanje od ličnog dohotka.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević