Junker ostaje šef evrogrupe

Kadrovska vrteška evrozone pomerila se nakon više meseci blokade. Ministri finansija zemalja evra odlučili su, na sednici koja se otegla do duboko u noć, da ispune zahtev Žan Klod Junkera i Iva Merša iz Luksemburga nominuju na upražnjeno mesto u upravnom odboru Evropske centralne banke. To je bio Junkerov uslov da još nekoliko meseci ostane na čelu evrozone.

„Ponovo sam izabran za predsednika evrozone. Po ugovoru, reč je o mandatu od dve i po godine. Ne nameravam da ostanem toliko dugo. Odstupiću krajem ove ili početkom naredne godine, ali o tome ću, kada dođe vreme, informisati moje kolege“, izjavio je Junker nakon dogovora.

U paketu kadrovskih promena je i postavljanje Nemca Klausa Reglinga za šefa stalnog Fonda za spas evra ESM. On upravlja dosadašnjim fondom pomoći EFSF. Ostalo je međutim nejasno, šta će se međutim desiti nakon Junkerovog povlačenja.

Realizacija odluka sa Samita EU

Junker je u stvari odavno želeo da ode sa te funkcije, ali je novi francuski predsednik odbacio mogućnost da favorit, nemački ministar finansija Volfgang Šojble, nasledi Junkera na mestu šefa evrozone. Na pitanje da li on i dalje ostaje kandidat, Šojble je, nakon konferencije, odgovorio rečima: „Prepustimo to šefovima!“

Francuski ministar finansija Pjer Moskovici pohvalio je zaključke samita Evropske unije krajem juna. To ne čudi, s obzirom na to da su se zemlje juga Evrope, uz podršku Fransoa Olanda, izborile protiv nemačke kancelarke i naterale je na ustupke. Tako će prezadužene zemlje, ali i banke, lakše moći da dođu do novca iz fondova za spas.

Moskovici je sada insistirao na realizaciji te stavke: „Mislim da se radilo o načelnim odlukama koje stvaraju solidnu bazu, a sada se radi o tome da se sve to konretizuje. Po prvi put imamo zajedničko rešenje kojim se pokrivaju problemi rasta, finansijske stabilnosti i integracije. Do toga je došlo u dobroj klimi i uz jaku nemačko-francusku saradnju. Krenimo sada napred što je moguće brže.“

„Mi treba da budemo pokriće…“?

Sada se radi o pomoći španskim bankama. Ali, nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu se ne žuri. Evo i zašto: „Najpre se mora osnovati Bankovni nadzor. A scenario da će doći do tzv. ’podruštvljavanja dugova’, kojeg se pomalo plaše u Nemačkoj, potpuno je apsurdan“, rekao je Šojble.

Tako je nemački ministar time na strahove Nemaca po kojima oni sa svojim ušteđevinama moraju da budu pokriće za dugove španskih banaka. Toga se plaše i Holanđani. Također su i Finci, zajedno sa Holanđanima, veoma skeptični u pogledu zaključaka samita Evropske unije u junu. Bilo kako bilo, na kriznom sastanku evrozone odlučeno je da se španskim bankama do kraja meseca isplati prva rata pomoći od 30 milijardi evra.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković