Junker hoće još

Redovni izbori su zapravo bili predviđeni za sledeću godinu. Ipak, Junkerova Hrišćansko-socijalna narodna partija izgubila je podršku koalicione Radničke partije zbog bizarne afere sa tajnim službama. Naime, od 2.000 godine je služba u više navrata ilegalno prisluškivala sve i svakog – pa i samog premijera. Žan-Klod Junker je upao u procep – ili je znao za prisluškivanja, što bi bio kraj njegove političke karijere, ili punih 13 godina nije imao pojma šta mu se dešava u dvorištu. Na kraju je priznao da je ovo drugo u pitanju, rekavši da se premalo bavio tajnim službama. Njegovi politički protivnici rekli bi da se previše bavio Evropom, kao šef evrogrupe.

Radnička partija je ovde videla svoju šansu da izađe iz zvanja „mlađeg partnera“ koje uživa već 25 godina. Ukoliko birači budu glasali u skladu sa prognozama, njihova kandidatkinja Etijen Šnajder mogla bi da predvodi vladu u kojoj će se naći i Demokratska stranka i Zeleni. Ali ne i Žan-Klod Junker. Ipak, njegova partija će bez sumnje dobiti najviše glasova pa će Junker prvi od Velikog Vojvode dobiti priliku da sakupi većinu. Pokušaće sa Liberalima ili Zelenima, ako budu zajedno imali bar 31 mandat, koliko je većina u parlamentu Luksemburga.

U ovoj državici glasanje je obavezno pa će tako i ovog puta tačno 240.000 ljudi na birališta. Zanimljivo je da je to manjina stanovnika – toliko ih ostane kada se od 537.000 građana odbiju maloletni i stranci kojih ima 45 odsto.

„Razmišljao sam da prestanem“

Nemački nedeljnik Cajt u poslednjem broju poredi Junkera sa Helmutom Kolom – legendarni nemački kancelar-ujedinitelj beležio je velike uspehe i bio omiljen, ali nije znao sam da se povuče iz politike nego ga je oterala sramotna finansijska afera. „Samo malo onih koji su bili na vrhu uspeli su neokaljani ponovo da se spuste. Kraj političke karijere je nesumnjivo teži nego njen početak“, piše Cajt.

Junker je čovek koji je vodio Luksemburg tokom godina u kojima je ova zemlja postajala ubedljivo najbogatija u Evropskoj uniji. Njegovo ime neraskidivo je povezano sa uvođenjem evra kao najvećeg projekta Unije. Ali on sam nikada nije hteo potpuno da se preseli u Brisel – još 2004. je odbio ponudu tada buduće nemačke kancelarke Angele Merkel da postane šef Evropske komisije. Uprkos tome, mnogi ga zovu najvećim Evropljaninom današnjice.

„Nekoliko puta sam razmišljao da prestanem“, kaže Junker. „Ne želim ponovo da prolazim sve, čitavih 18 godina. Politika je kao konopac sa hiljadu niti, a ja još nisam povezao sve te niti“, prenosi Cajt reči luksemburškog premijera. Jedan njegov kolega rekao je to mnogo jednostavnije: „Junker neće ovako da završi karijeru. Želi dobar kraj.“

nr/wa/kle/dpa/afp/zeit