1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Jugoslavije nema, ali Jugosi su ostali

Gastarbajteri sa područja bivše Jugoslavije su u Nemačkoj svojevremeno nazvani Jugosi. Te zemlje više nema, ali su među njima ostale važne sličnosti. U Berlinu je o njihovom životu ovde nedavno objavljena knjiga.

Rudiger Rosig i Tito

Rudiger Rosig i Tito

Kada su sredinom 60-ih godina prošlog veka gastarbajteri sa područja tadašnje Jugoslavije počeli u većem broju da dolaze u Nemačku, naziv koji je za njih pronađen bio je: Jugos. U međuvremenu te zemlje više nema, stotine hiljada nekadašnjih Jugosa danas su Hrvati, Srbi, Bosanci ili Makedonci i po pravilu su na to ponosni.

Ali time sličnosti tih ljudi nisu nestale - bilo da je u pitanju jezik, bilo da se radi o zajedničkom kulturnom nasleđu, gastronomskim navikama ili jednostavno „balkanskom mentalitetu“. Nedavno je u Berlinu izašla knjiga „Ex-Yugos, mladi migranti iz Jugoslavije u Nemačkoj“ u kojoj se govori o toj specifičnoj grupi stranaca.

Za Nemce postoje samo Jugosi

Razgovor za Dojče vele nemački novinar i muzičar Rudiger Rosig počinje ovako:

„Moje ime je Rudiger Rosig, a ovo sve oko mene je crno-bijeli svijet.“

Jugosi na glavnoj železničkoj stanici u Frankfurtu 1972. godine

Jugosi na glavnoj železničkoj stanici u Frankfurtu 1972. godine

On odmah pokazuje svoje insajdersko poznavanje ex-jugoslovenske pop i rok scene parafrazirajući početak legendarne pesme „Crno-bijeli svijet“ zagrebačke pank grupe „Pljavo kazalište“ iz 1980. godine.

Tih osamdesetih godina Rosig je prvi put letovao u tadašnjoj Jugoslaviji i zaljubio se u zemlju, ljude, kulturu... Kada se vratio u Berlin otkrio je da i u Nemačkoj postoji jaka scena doseljenika iz te zemlje otvorenog i tolerantnog socijalizma koje su tu svi zvali - Jugosi.

Brojne razlike, ali i važne sličnosti

Kao novinar i urednik u listu „Tagescajtung“ često je tamo putovao - i pre rata i tokom rata i posle njega. Njegovo opažanje: mada Jugoslavija više ne postoji, Jugosi su i dalje tu.

„Sa nemačke tačke gledišta, ta populacija i ta gastarbajterska grupa i dalje postoji. Nemci ne pričaju o Hrvatima, Bosancima, Srbima, oni pričaju o Jugosima. I to je možda ono najinteresantnije sa tom scenom: većina ljudi u mojoj knjizi za sebe uopšte ne bi rekli da su Jugosi, ali većina Nemaca bi to za njih rekla.“

Odmor uz autoban na putu ka domovini

Odmor uz autoban na putu ka domovini

U knjizi se govori o dolasku prvih gastarbajtera, o ratnim izbeglicama, o onima koji dolaze danas, zbog posla, studija ili da nauče jezik. Uz brojne razlike koje među njima postoje, Rosig prepoznaje i neke vrlo važne sličnosti:

„Jezik pre svega, naravno, potom rakija, muzika, književnost. Ko je Ivo Andrić? Srbin? Hrvat? Jugosloven? Ili Meša Selmović...“

Ne Jugo-nostalgičar, već Jugo-futurista

Taj jugo-fenomen predstavlja neku vrstu kontrapunkta sudbine Nemačke: dok se ovde i 20 godina posle ujedinjenja teško premošćuju razlike zemlje koja je podeljena živela četiri decenije, Jugoslavija je četrdeset godina bila jedna zemlja i mnoge sličnosti među ljudima vidljive su usprkos novonastalim podelama:

„Unutar bivše Jugoslavije oni se razlikuju, ali čim pređu mađarsku granicu, u Budimpešti - Srbi, Hrvati i Bosanci su zajedno. I to ne važi samo za našu generaciju koja je živela u zajedničkoj državi. To važi i za mlade“, kaže Rosig.

Upravo to zajedništvo, ta bliskost, predstavlja veliki potencijal u Evropi koja se sve više integriše, smatra Rosig. To neće voditi ka obnovi zajedničke države, već ka većoj saradnji među sadašnjim državama, u to je on čvrsto uveren. I zbog toga sebe ne naziva jugo-nostalgičarem, već jugo-futuristom.

  • Datum 02.03.2009
  • Autor Zoran Arbutina
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H3tG
  • Datum 02.03.2009
  • Autor Zoran Arbutina
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H3tG