1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jug Srbije: zašto nema integracije?

Prošlo je tačno deset godina od okončanja srpsko-albanskih oružanih sukoba na jugu Srbije. Pucnjave više nema, ali nema ni proklamovane multietničnosti, ekonomskog napretka ni integracije Albanaca u srpsko društvo.

2001. Povratak u Kopnenu zonu bezbednosti

2001. Povratak u Kopnenu zonu bezbednosti

Mir je stigao polaganjem oružja takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) i ulaskom srpskih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti duž granice sa Kosovom. Nebojša Čović, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog tela za tri južne opštine, smatra da Albanci i danas vešto koriste slabosti srpskog sistema kao izgovor za izdvajanje iz Srbije.

„Kada vi vidite da su oni koji su integrisani, a predsednik opštine je integrisani Albanac u institucije sistema Republike Srbije, i kada tako integrisan Albanac izađe i kaže da jug Srbije treba pripojiti onome ili ovome, onda se vi zapitate da li je on iskreno ili neiskreno integrisan“, procenjuje Čović.

Jug Srbije 2000. godine. Deset godina kasnije zahtevi o priključenju tog dela Srbije Kosovu sve su glasniji

Jug Srbije 2000. Deset godina kasnije zahtevi o priključenju Kosovu sve su glasniji

„Teritorijalna podela“

Riza Halimi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, lider najveće albanske partije – Partije za demokratsko delovanje (PDD) i najumereniji političar sa tih prostora, podseća da je mirovni sporazum potpisan sa ciljem da se obezbedi multietničnost, integracija Albanaca i bolja ekonomska situacija, ali da se od toga odustalo sa dolaskom Čovićevih naslednika. „Došli smo do sadašnje situacije gde je glavna vest bila – azilanti sa ovog područja, Romi i Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe“, ogorčen je Halimi.

Predsednik PDD i za zahteve pojedinih albanskih političara o teritorijalnoj podeli Srbije, krivi vlasti u Beogradu. „Ove žustre izjave o pripajanjima, prekrajanjima, razmenama, nisu samo izjave lokalnih lidera u Preševu. Mislim da sličnog tona ima i na centralnom nivou, a moj je utisak da ima i određene korelacije“, ističe Halimi.

Koliko košta mir?

Čović je mišljenja da predstavnici Srbije moraju mnogo više da budu prisutni u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. „Ako ne napravimo konsenzus da zajedničkim snagama rešavamo svoje ekonomske prilike, kao i ogromne socijalne probleme, nego te socijalne probleme stavljamo u funkciju politike i politikanstva i međuetničkih sukoba, uzvikujući da Albanci žive loše zato što im Srbi ne daju da žive bolje, onda to nije korektna priča“, ocenjuje Čović.

Prema podacima Koordinacionog tela, mir na jugu koštao je Srbiju 67,5 miliona evra. Novac je uložen uglavnom u komunalnu infrastrukturu, a procenjuje se da su strane donatorske organizacije uložile najmanje još polovinu od tog iznosa, pre svega u projekte u oblasti zdravstva i obrazovanja, ali i na edukaciju o zajedničkom životu bez konflikata.

Autorka: Milica Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM