1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Jug Srbije: U siromaštvu cveta nacionalizam

Uklanjanje spomenika u Preševu koje je uzburkalo strasti u Srbiji i regionu, stiglo je i do nemačkih medija. Autor reportaže agencije DPA postavlja pitanje: koliko su za probleme krive političke manipulacije i beda?

Srbi i Albanci u Preševskoj dolini uglavnom žive u miru, a nacionalizam se „uvozi“, piše autor reportaže Tomas Brej. Iako je spomenik uklonjen, sukob vlasti u Beogradu sa Albancima na jugu Srbije i dalje traje jer se tiče daleko dubljeg problema: shvatanja oružanog sukoba 2000. i 2001. godine. Za jednu stranu, to je bila borba protiv srpskog ugnjetavanja, za drugu, albanska pobuna protiv srpske države. Čak i ako dođe do razgovora, to je „dijalog politički gluvonemih“.

Nedovršene kuće na sve strane

Nedovršene kuće na sve strane

„Atmosfera je depresivna. Tokom zime veliki delovi varošica i sela u južnoj Srbiji zbog nedostatka infrastrukture tonu u blato i prljavštinu. Ulice su u jadnom stanju. Zjape rupe veličine kratera. Na sve strane nedovršene kuće. Uglavnom se gradi bez ikakvog plana. Zbog nedostatka novca, vlasnici kuća odriču se fasada. Cigle ostaju neomalterisane. Kod mnogih siromašnijih domaćinstava, zgrade od tradicionalnih, zemljanih cigli, ne služe samo za stoku.

U okolini Preševa, Bujanovca i Medveđe na jugu Srbije, živi oko 120.000 ljudi. Od toga su, po procenama, 80.000 Albanci. Tačan broj se ne zna, zato što su Albanci bojkotovali poslednji popis pre dve godine. Situacija je loša za sve stanovnike tog regiona. Posla nema. Oko tri četvrtine radno sposobnog stanovništva je nezaposleno. Mnogi od njih su kao gastarbajteri otišli u Nemačku, Austriju ili Švajcarsku.“

Mustafa: Srbi treba da nas puste da odemo, ako nas mrze

Mustafa: Srbi treba da nas puste da odemo, ako nas mrze

„Kriva je rasprodaja“

I Srbi i Albanci se slažu da je za katastrofalnu ekonomsku situaciju kriva loše sprovedena privatizacija: „Nove vlasnike zanimala je brza dobit, a ne proizvodnja. Po dobroj ceni rasprodali su parcele zemlje u posedu fabrika, kao građevinsko zemljište. Ranije se u industrijskoj zoni proizvodila plastika, nameštaj, električni aparati ili reklamni i oglasni materijal. Danas su nekadašnji pogoni samo slika i prilika bede. Fabrika cementa i žive sode pod imenom 'Budućnost Preševo' uglavnom je napuštena i sklona rušenju.

Gradonačelnik Ragmi Mustafa za besperspektivnost krivi isključivo srpsku vladu u Beogradu. 'Mi smo najnerazvijeniji region u celoj zemlji', tako počinje svoju žalopojku. Represija protiv njegovih zemljaka albanske nacionalnosti je opšta stvar. Srbija namerno prepušta region propasti, zato što postoji očigledna 'albano-fobija'. Albanci se diskriminišu svuda, 'jer nas mrze': 'Mi smo ovde bez zaštite i želimo da konačno dobijemo zaštitu od Amerike i EU'.“

Uklanjanje spomenika u Preševu

Uklanjanje spomenika u Preševu

Istovremeno, Riza Haljimi, poslanik u srpskom parlamentu, podseća na rešenje koje zvanični Beograd predložio pre desetak godina: „Takozvani Čovićev plan trebalo je da omogući povratak izbeglica, podrži privredni rast i integraciju Albanaca u srpske ustanove i institucije (policiju, administraciju, medije, obrazovanje). Ali taj plan bio je mrtav još 2005“, kaže taj umereni političar sećajući se tadašnje vlade u Beogradu.“

Borci za slobodu ili teroristi

„Uklanjanje spomenika pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe otvorilo je stare rane. Za pojedine političare albanske nacionalnosti taj potez je napad na sve što je albansko. Neki od njih su pretili i ratom. Srpske vlasti rasporedile su vojsku i specijalnu policiju u regionu, kao pripremu za eventualno nasilje sa albanske strane. Sa njihove tačke gledišta, spomenik je provokacija:

„Srbija kaže da se radi o 'teroristima', koji su nakon građanskog rata amnestirani samo da bi se ponovo uspostavio mir. Premijer Dačić je više puta napomenuo da ni teroristička mreža Al-Kaida ne bi smela da podigne spomenik u Americi.“

Bez promena granica

„Gradonačelnik Mustafa predlaže radikalno rešenje pozivajući se na referendum njegovih zemljaka od pre 21-nu godinu. 'Srbi treba da nas puste da odemo, ako nas mrze', kaže Mustafa. On je za pripajanje takozvane 'Preševske doline' Kosovu.

Ali Amerika i Evropska unija stalno ponavljaju stav da novih promena granica na Balkanu neće biti, zato što se plaše novih nacionalističkih pokreta u drugim zemljama. Zbog toga Galip Bećiri predlaže umereno rešenje. On je predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i u njegovoj nadležnosti je pravo njegovih zemljaka na kulturni identitet. Bećiri predlaže 'ravnopravne standarde' za Srbe i Albance. Odnosno: 'Za albansku manjinu u Srbiji morala bi da važe ista pravila kao za srpsku manjinu na Kosovu'.

Borci OVMBP 2000.

Borci OVMBP 2000. godine

Praktičan primer: Srbija je zabranila uvoz albanskih udžbenika, ali se zalaže da se Srbi na Kosovu snabdevaju nastavnim sredstvima na srpskom. Primer broj dva: Omogućiti da pripadnici oba naroda grade spomenike za svoje heroje. Srbi na Kosovu to već imaju, Albanci na jugu Srbije to žele, kaže Bećiri.

Bivši borac Špat Aliju smatra da je koren sukoba još dublji. 'Za Srbe mi nismo pravi ljudi' kaže taj tridesetdvogodišnjak, koji je danas nezaposlen. 'Ali gde možemo da odemo? Ovo je ipak i naša zemlja'“ – piše u reportaži sa juga Srbije nemačka agencija DPA.

I dalje sukobi

I nemački Špigel u svom internet-izdanju pominje sukobe u Kosovskoj Mitrovici i proteste u Prištini:

„Kako izveštava agencija Rojters, nepoznati počinioci oštetili su oko 60 nadgrobnih spomenika u dva groblja na Kosovu. U Preševu je bilo na hiljade učesnika u mirnim demonstracijama. Slučaj pokazuje koliko je bezbednosna situacija u regionu, pet godina nakon proglašenja nezavisnosti Kosova još uvek krhka.“

Ovaj list prenosi i saopštenje za medije kosovskih vlasti da je uklanjanje spomenika „ozbiljno ugrozilo dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije“.

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković