1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Južni tok u Briselu izaziva podozrenje

Jugoistočna Evropa se nada još sigurnijoj i stabilnoj isporuci ruskog gasa. To bi trebalo da omogući izgradnja Južnog toka, u kojoj učestvuje i Nemačka. Za lobiranje je zadužen bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

default

Ruski gas

Na papiru sve izgleda uverljivo. Energetski koncern Gazprom, koji je pod kontrolom Kremlja, sa važnim zapadnim partnerima trenutno planira dva velika gasovoda. Jedan od njih, Severni tok, položen delom kroz Baltičko more, zemni gas iz Rusije transportuje direktno u Nemačku. Odatle se on sprovodi u druge zemlje poput Holandije ili Velike Britanije, čije zalihe u Severnom moru neće trajati još dugo.

Drugi gasovod - Južni tok - preseca Crno more i u Bugarskoj se račva na granu koja snabdeva Srbiju, Mađarsku, Sloveniju i Austriju, i drugu, koja gas transportuje u Grčku i Italiju. Oba velika gasovoda bi trebalo da bitno doprinesu energetskoj sigurnosti Evrope.

Komesar za energiju Etinger širi sumnje

Gas Symbolbild

To u Evropskoj uniji vide malo drukčije. Severni tok je opšte prihvaćen; njegovu gradnju je pozdravila čak i inače veoma skeptična Poljska. "Severni tok je odavno deo evropske infrastrukture", naglašava komesar EU za energiju, Ginter Etinger. Ali, Južni tok u Briselu izaziva podozrenje. Smatraju ga za pokušaj Moskve da podrije evropska nastojanja za uspostavljanje sopstvenog južnog koridora za direktno snabdevanje zemnim gasom sa područja Kaspijskog basena. Smatra se da su rezerve zemnog gasa u tom basenu najveće na svetu. Brisel bi želeo da crpi to blago preko Turske - mimo Rusije. Mogući put transporta je i gasovod Nabuko, koji Evropska unija želi da postavi na gotovo istom koridoru koji koristi i Južni tok: kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju.

Ukoliko projekat Nabuko, zbog visokih troškova ili drugih problema, propadne, Moskva bi, kako se to žali komesar Etinger, mogla da dobije monopol na isporuke kaspijskog gasa. "Rusi su za mene važan partner kada je reč o isporukama gasa iz njihovih sopstvenih proizvodnih pogona. Ali, ne smatram ih dobrodošlim partnerima za trgovinu gasom iz Turkmenistana i Azerbejdžana", kaže Etinger. On sumnja da će zaista doći do gradnje Južnog toka, jer je postavljanje gasovoda na dno Crnog mora veoma skupo. "Ali, ako dođe do toga, Južni tok bi trebalo da bude nova trasa za gas iz Rusije a ne ponuda Turkmenistanu ili Azerbejdžanu.

Gerhard Šreder lobira

Dossierbild Gazprom 3

Definitivna strateška odluka o tome hoće li Nabuko biti postavljen ili ne, trebalo bi da bude doneta do kraja ove godine. Akcionari Južnog toka su, izgleda, brži: oni su već na pragu potpisivanja ugovora o udelu pojedinih strana u projektu. Gazprom želi da zadrži 50 odsto, prvobitni inicijator projekta, italijanski koncern ENI, dobija 20 procenata, a po 15 procenata će imati francuski energetski koncern EdF, kao i nemački Vintershal, koji pripada hemijskom koncernu BASF.

BASF, dugogodišnji partner Gazproma, 2005. je učestvovao u planiranju Severnog toka, ali je prema projektu Južni tok dugo bio uzdržan. Još prošle jeseni, u centrali Vintershala u Kaselu se govorilo da učešće u novom projektu uopšte nije na dnevnom redu. Na dnevni red ga je ubacio bivši nemački kancelar i današnji predsedavajući Upravnog odbora Severnog toka - Gerhar Šreder. Na jednom slavlju povodom 20-godišnjice saradnje BASF-a i Gazproma, u Berlinu, u novembru 2010, on je izrazio nadu da će se "još jednom razmisliti  o sigurnosti u snabdevanju energijom i eventualnom učešću koncerna BASF/Vintershal, u postavljanju Južnog toka".

Vintershalu je važna bezbednost transporta

Na kraju ipak nije Gerhard Šreder pomerio jezičak na vagi odluke Vintershala, već je Vintershal sa u pregovorima sa Gazpromom najpre izdejstvovao proširenje sopstvene delatnosti u Sibiru, pa ga je to podstaklo da se priključi i projektu gasovoda kroz Crno more. "Južni tok nam omogućava da bitno proširimo volumen posla u jugoistočnoj Evropi", rekao je tim povodom šef Vintershala Rajner Zele. Na pitanje kakav odnos ima prema političkoj komponenti tog projekta, ovaj iskusni menadžer odgovara da Južni tok ne treba povezivati sa Nabukom, jer ova dva gasovoda, veli, slede sasvim različite ciljeve.

"Projekat Južni tok pre svega ima za cilj da obezbedi bezbedns tranzitne kapacitete kada je reč o snabdevanju područja Jugoistočne Evrope", naglašava Rajner Zele, zaobilazeći na taj način Ukrajinu. transport ruskog gasa kroz tu bivšu sovjetsku republiku poslednjih godina je stalno prekidan zbog sporova između Moskve i Kijeva. Osim toga, ukrajinska mreža gasovoda važi kao zastarela i nepouzdana. Zele kaže da projekat Nabuko ima za cilj pre svega da se poveća broj izvora snabdevanja Evrope i dodaje: "Ova dva gasovoda nisu jedan drugom konkurencija!"

Autori: Andrej Gurkov / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon