Juče pobunjenici, danas gostoljubivi Kubanci | Politika | DW | 26.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Juče pobunjenici, danas gostoljubivi Kubanci

Sunce, seks i socijalizam - za jedne je Kuba ostrvo snova socijalne pravde, a za druge diktatura trećeg sveta. Ipak, obe slike Kube prožete su starim klišeima. Kako je život u ovoj zemlji danas, 60 godina od revolucije.

default

Kuba

Kuba Fidela Kastra odvajkada je važila za nostalgično mesto levičarskih pobunjenika. Njena revolucija počela je 26. jula 1953. gerilskim napadom na kasarnu Monkada u Santijago de Kuba. 1. januara 1959. bivši diktator Fulhensijo Batista pobegao je sa Kube - vlast su preuzeli "barbudosi", braća Raul i Fidel Kastro, Če Gevara i njihovi saborci, koji su u narodu tako nazivani zbog svojih dugih brada.

SAD su pobunu protiv režima Batiste, još 60-ih godina prepoznale kao alternativu uobičajenom društvenom modelu. I u Evropi je komunističko ostrvo u kapitalističkom moru ubrzo dobilo simpatizere sa obe strane gvozdene zavese, smatra sociolog Roza Brandhorst.

"Zapadnonemački levičari oko Rudija Dučkea i levica u DDR-u, nezadovoljni real-socijalizmom, videli su anti-imperijalistički pokret za nezavisnost u Kubi kao alternativu", kaže on. I za latinoameričke intelektualce je Kuba bila veliki uzor, dodaje Brandhorst.

Uvreženi stereotipi

Zeugnis der Revolution auf Kuba Moncada-Kaserne

Kasarna Monkada

Ta romantična slika Kube ostala je među mnogim levičarima do danas, kaže Brandhorst. "To je slika utopije koju su živeli." Sve se to još meša sa slikom mulata, koji plešu salsu i ljudi sa cigarama koji piju koktele. Ali u stvarnosti to nema mnogo veze sa današnjom Kubom. Kuba se od 90-ih nalazi u novom procesu tranzicije, smatra Brandhorst. Ipak, tranzicija se odvija manje radikalno nego što je to slučaj u Rusiji ili Kini. Uvođenje dualnog sistema valute, gde je jedna valuta vezana za američki dolar, mogućnost samostalnog privređivanja u skromnim okvirima, olakšice za izlazak iz zemlje od 2013, u Nemačkoj su prošli relativno neopaženo.

Jednostrano izveštavanje

To pokušava da ispravi Markus Kuncman. "Nemački mediji prilično jednostrano izveštavaju o razvoju u Kubi, koristeći se klišeima i uprošćavanjem stvari." Ovaj student istorije sa svojim blogom "Kuba danas" sakuplja konkretne informacije o zemlji s ciljem da razbije predrasude. Prema njegovom mišljenju, najčešći stereotipi su da nema mogućnosti potrošnje, da se životni standard može uporediti sa ekstremno nerazvijenim afričkim državama, da su ljudi potčinjeni i da se ne usuđuju da kažu šta misle.

Za diferencirani pogled zalaže se i sociolog Brandhorst. Ona prepoznaje i nedostatak informacija kada je reč o negativnim stranama razvoja u Kubi. "To su socijalna nejednakost, ukidanje sistema socijalne zaštite, smanjenje socijalne pomoći i njeno ograničavanje na godinu dana".

Kuba - Alltag in Santiago

Kuba danas

Cigare, rum i rumba

U Evropi se zato radije ostaje pri starim mitovima. Nostalgija Kube sa pocrnelim devojčicama koje igraju salsu i džentlmenima, koji se okupljaju na otmenim mestima u Havani da bi sklapali poslove, u principu se vraća u vreme pre revolucije, objašnjava Brandhorst.

Čežnja za cigarama, rumom i rumbom, od 90-ih godina postepeno se može zadovoljiti. Posle raspada Sovjetskog Saveza, režim je ponovo podsticao turizam kao izvor deviza i zamenu za sovjetske subvencije. I prostitucija - iako strogo zabranjena - doživljava renesansu.

Prodaja pobune

Drugi mit, pobuna, u Evropi pre svega živi kroz lik Če Gevare i kubanskih barova, koji već 20 godina niču kao pečurke posle kiše. Ali najčešće se na kraju ispostavi da njihovi vlasnici ne znaju španski, kaže Brandhorst na osnovu sopstvenog iskustva. Takođe je i znanje o Če Gevari prilično tanko. "Cuba sales", to je moto, zaključuje Brandhorst.

Autor: Jan D. Valter / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon