1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Josipović je šansa za srpsko-hrvatski „mir“?

Dok je Hrvatska birala predsednika, odnos sa Srbijom naglo je zahladio. Osim međusobnih tužbi za genocid, ulje na vatru dolio je i verbalni rat Mesića i Tadića. Da li je Josipović prilika za novo poglavlje u odnosima?

Ivo Josipović se nada da će se tužbe povući

Ivo Josipović se nada da će se tužbe povući

Kad budući hrvatski predsednik Ivo Josipović krajem sledećeg meseca konačno sedne za radni sto, neće imati vremena za gubljenje. U kampanji je puno toga obećao, hrvatska ekonomija grca u nedaćama, a odnosi sa susedima nisu idilični. Pored već tradicionalnog natezanja sa Slovenijom, u nasleđe mu je ostavljen još jedan vrući krumpir – narušen odnos sa Srbijom. Obostrana tužba za genocid teško je oštetila ionako krhko poverenje između dve države.

Josipović je dao do znanja kako će mu dobrosusedski odnosi biti jedan od prioriteta, ali tužbu za genocid podignutu protiv Srbije 1999. godine u ovom trenutku ne bi povukao. Evo i zbog čega:

„Ako biste me danas pitali da li bih povukao tužbu, moj bi odgovor bio ne! Danas postoji ozbiljna saradnja na pronalaženju sudbine nestalih, počeo je postupak za povratak kulturnog blaga, Srbija ima Specijalni sud za ratne zločine koji, prema mom profesionalnom uverenju, radi vrlo dobro. Srbija sarađuje sa Haškim sudom uz jedna veliki nedostatak - mora rešiti pitanje Mladića i Hadžića. Dakle, ako bi ciljevi mogli da se ostvare na drugi način, ne vidim zašto bismo se tužili“, poručio je Josipović.

„Oni neka tuže, mi ćemo se braniti“

Josipović veruje i da Srbija nema utemeljenu tužbu

Josipović veruje i da Srbija nema utemeljenu tužbu

Kad je reč o tužbi Srbije protiv Hrvatske, Josipović je optimističan: „Ona, po mom pravnom uverenju, nema izgleda za uspeh. Ta kontratužba verovatno ima neku unutrašnju političku težinu. Na njima je da tuže, na nama je da se branimo i uveren sam da će se Hrvatska od tužbe obraniti ako se sporovi ne reše na neki drugi način“.

Treba još reći da hrvatski predsednik niti podiže niti povlači tužbe takve i slične vrste, već isključivo Vlada. Josipović stoga, kao budući predsednik kome ovlašćenja dozvoljavaju sudelovanje u kreiranju spoljne politike, može Vladi tek da predloži šta učiniti po tom pitanju, a kad to pitanje dođe na dnevni red, treba očekivati da će premijerka Jadranka Kosor mišljenje potražiti i na Pantovčaku.

Potrebne su hladne, a ne usijane glave

Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Branko Caratan veruje da će ipak doći do međusobnog povlačenja tužbi i da je to pitanje vremena: „Mislim da tužba Srbije nije mnogo pomogla. Pre je isprovocirala onaj deo hrvatske javnosti koji je protiv bilo kakvog popravljanja odnosa u regionu, dakle delovala je kontraproduktivno. Ali, ako se uzme u obzir da je budući predsednik jedna staložena osoba, možemo očekivati da će napraviti korak koji će voditi popravljanju odnosa s Beogradom.“

Caratan smatra da je još uvek aktuelni hrvatski predsednik Stjepan Mesić političku karijeru izgradio u vremenima oštrih konflikata kada su kompromisi bili teško ostvarivi. Ističe da je došlo vreme u kojem politički problemi treba da se rešavaju hladne glave, argumentima, a ne silom i pritiscima.

Tadić pružio ruku pomirenja

Tadić je ranije izjavio da je najbolje sporove rešavati za istim stolom umesto pred Sudom u Hagu

Tadić je ranije izjavio da je najbolje sporove rešavati za istim stolom umesto pred Sudom u Hagu

Da je poslednji diplomatski rat između Hrvatske i Srbije tek pokazivanje pregovaračkih mišića svedoči i poruka srpskog predsednika Borisa Tadića upućena svom budućem hrvatskom kolegi. Iako se s Mesićem rastao u oštrom tonu, Tadić je Josipoviću pružio ruku saradnje. U poruci, između ostalog, stoji:

„Budućnost svih naroda i država u regionu je u Evropskoj uniji, gde treba da budemo dobri susedi i prijatelji. Srbija i Hrvatska imaju odlučujuću ulogu u procesu transformacije zapadnog Balkana u zonu dugotrajne stabilnosti i održivog razvoja. Pretpostavke takve politike su izgradnja pravne države, uvažavanje razlika i sagledavanje zajedničkih ekonomskih i vrednosnih ciljeva“.

autor: Goran Prokopec, Zagreb

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 12.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LRSs
  • Datum 12.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LRSs