Josip Perković zna mnogo toga | Izbor iz štampe | DW | 02.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Josip Perković zna mnogo toga

Prvi dan Nove godine doneo je hapšenje Perkovića i oslobađanje još trojice Ujgura iz Gvantanama. Ne radi se samo o gubitku i sticanju slobode – oba slučaja kriju ozbiljne političke igrice, komentariše nemačka štampa.

Nemačka štampa prenela je vest o hapšenju Josipa Perkovića, bivšeg generala Udbe koji je navodno odgovoran za ubistvo emigranta Stjepana Đurekovića u Bavarskoj 1983. godine. Perković će prema odluci suda u Zagrebu biti u pritvoru do njegovog izručenja Nemačkoj što bi moglo da potraje s obzirom da će uhapšenik podneti žalbu. „Perković bi mogao da izvrda izručenje ukoliko sud odluči da se drži hrvatskog prava“, piše bečki dnevnik Prese. „Prema hrvatskom pravu je ubistvo Đurekovića zastarelo. Ako se sud bude vodio nemačkim pravom, izručenje će biti moguće. Jer u Nemačkoj ubistva ne zastarevaju.“

List podseća da su odstreli hrvatskih emigranata u Nemačkoj bili učestali – sedamdesetih i osamdesetih su pod nerazjašnjenim okolnostima ubijene 22 osobe. Nemačka se i nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske bezuspešno zalagala kod predsednika Tuđmana za izručenje Perkovića, a Zagreb je i nakon stupanja u EU u julu pokušao da zaštiti bivšeg udbaša zakonom poznatim kao Lex Perković. „Nemačka kancelarka je otkazala posetu proslavi povodom ulaska u Uniju. (…) Tek je snažan pritisak iz Brisela naterao umereno levu vladu u Hrvatskoj da ponovo prihvati zakon o izručenju i da on bude na snazi sa početkom 2014. godine“, dodaje se u tekstu.

„Zašto se Nemačka upušta u tvrdoglavo nadvlačenje konopca sa prijateljskom zemljom EU? Samo da bi uhvatila čoveka koji je u nekoj prošloj epohi naredio ubistvo?“, pita se komentator Berliner cajtunga koji veruje da slučaj Perkovića krije još mnogo odgovora. „On je u ratu tokom raspada Jugoslavije bio ključna figura u nabavci oružja za Hrvatsku. Kao šef zagrebačkog Štazija kontrolisao je tamošnje podzemlje. Mnogo novca je bilo u igri. Perković zna gde su pare, ko je njima kupio koje firme. Slično kao u Srbiji, embargo na oružje ni u Hrvatskoj nije sprečio naoružavanje i rat, a organizovani kriminal je procvetao. Jugoslavija je tokom Hladnog rata bila Meka za strane špijune, a i sama je iznedrila buljuk suprotstavljenih tajnih službi. Josip Perković je, uz tadašnjeg hrvatskog ministra policije, spadao u sam krem obaveštajnog rada. Po početku rata 1991. prešao je u Ministarstvo odbrane i time u orbitu američke CIA. Ispitivanje Perkovića će za današnje obaveštajce biti pravi praznik, kao Nova godina, Božić i Uskrs odjednom“, piše list.

Nema aplauza za Ameriku

US Präsident Obama will Guantanamo Verfahren aussetzen

Gvantanamo

Priča o Gvantanamu je groteska bez presedana – tamo sede mnogi (dokazano) nevini ljudi, godine im prolaze u logoru samo zato što nijedna zemlja neće da ih primi. Sjedinjene Države odbijaju da ljude oslobode na svojoj teritoriji već se čeka da se bilo koja svetska država na njih smiluje. Tako su tek juče oslobođena i prebačena u Slovačku poslednja tri Ujgura iako su proglašeni nevinim još pre pet godina. Uhapšeni su zajedno sa još 19 sunarodnika u Avganistanu 2001. godine, u međuvremenu je Albanija primila petoricu (2006), Palau šestoricu (2009), Bermudi četvoricu (2009), Švajcarska dvojicu (2010) i El Salvador takođe dvojicu (2012). I sada u zloglasnom američkom Gvantanamu na Kubi više nema Ujgura, ali ima 155 drugih zatvorenika od kojih polovina ne predstavlja nikakvu pretnju ni za koga. Još pre šest godina je Barak Obama obećao zatvaranje logora, ali od toga još nema ništa.

Obama konačno čisti ruglo, piše Noje vestfeliše (Bilefeld). „To što je trojici ljudi vraćena sloboda koju nikada nije ni trebalo da izgube sigurno nije razlog da se Americi aplaudira“, navodi list i dodaje da SAD čak nisu u stanju da koliko-toliko isprave nepravdu tako što će ljudima dati šansu za novi život na njihovoj teritoriji. „Svi koji su dopali rešetaka u maničnim hapšenjima posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. sada mogu samo da se nadaju će se neka druga država na njih sažaliti. Hvale je vredno to što sada istupa malena Slovačka (pet miliona stanovnika), ali to nije ni za koga tako ponižavajuće kao za Nemačku (80 miliona stanovnika). (…) Gvantanamo je najbolje đubrivo za radikalne islamiste koji traže legitimaciju za svoje smrtonosne pohode. Na novoj Nemačkoj vladi je da istupi – uprkos špijunaži NSA – i da na delu pokaže to čuveno transatlantsko partnerstvo u koje se svi kunu. Ako Nemačka prva primi veći broj zatvorenika, izvesno će slediti i druge zemlje. Sad je trenutak. Još tri nevina čoveka su dočekala Novu godinu na slobodi – to bi mogao da bude početak kraja Gvantanama.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon