Joahim Gauk novi predsednik Nemačke

Levičar, liberalni konzervativac ili pak kao konzervativni liberlani levičar – tako Gauk opisuje sopstveni politički pravac - citirajući zapravo poljskog filozofa Leseka Koalkovskog. Gauk je nepartijska ličnost, ali ne i potpuno apolitičan. Još 1999. godine, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) je pokušala da ga uvuče u trku za funkciju predsednika sa Johanesom Rauom. Međutim, Gauk je to tada odbio. Takođe i 2004. kada je prvi put nominovan Horst Keler, neki su u Gauku videli idealnog kandidata.

Preživevši dve diktature njegova životna tema je "sloboda". Njegovo ime je godinama bilo povezano sa istragom prošlosti DDR-a. Joahim Gauk je rođen u sred Drugog svetskog rata, 24. januara 1940. u Rostoku. U svojim memoarima piše da je hapšenje njegovog oca 1951. iza kojeg stoje službe Sovjetskog Saveza zbog navodne špijunaže i progon u Sibir na četiri godine na njega ostavilo snažan uticaj. Sa ovakvim porodičnim nasleđem i time što nije bio član socijalističke organizacije mladih DDR-a, FDJ, Gauk nije mogao da dobije mesto na studijama germanistike. Umesto toga 1958. započinje studije teologije. Od 1965. radi kao protestantski sveštenik Evangelističko-luteranske crkve Makleburg - prvo u Lisovu, a zatim u Rostoku.

Pod stalnim nadzorom Štazija

Živeo je pod stalnim nadzorom Ministarstva za državnu bezbednost, poznatijeg kao Štazi. U to vreme Gauk nije izgledao kao disident, već pre kao deo opozicije, a bio je zaštićen i institucijom Evnagelističke crkve.

Crkva je, međutim, u vremenu promena 1989. odigrala važnu ulogu. A Gauk je portparol građanskog pokreta Novi forum u Rostoku. On vodi nedeljna bogosluženja predvodi velike demonstracije. Od marta 1990. poslanik je Novog foruma u Domu naroda DDR-a.

U Domu naroda preuzima zadatke koji su ga zaokupljali decenijama: obezbeđivanje zaostavštine Štazija. Od 2. oktobra postaje opunomoćenik za dokumenta nekadašnje Službe državne bezbednosti DDR-a. Nakon dva mandata 2000. predaje obaveze svojoj naslednici Mariane Birtler. Od tada više ne obavlja nijednu političku funkciju, iako je imao raznih ponuda.

Levičari protiv Gauka

I onda nije ni čudo da i ekstremna levica ima problem sa tim da jedan liberalni konzervativac bude izabran na mesto nemačkog predsednika. Tako ga predsedavajućea stranke Levice Gezien Leč vidi kao "čoveka prošlosti" koji "nema impulse za budućnost".

Predsedavajuća Kluba poslanika Levice, Dagmar Enkelman rekla je da Gauk neće dobiti podršku njihove partije. Ali, zato Gauk u drugim političkim taborima može da računa sa velikom podrškom. On je već 2010. bio predsednički kandidat socijaldemokrata i Stranke zelenih. Njegov veliki ugled nije narušila ni činjenica da je tada većinu imao Kristijan Vulf. Veliku podršku mu pružaju ne samo socijaldemokrate i zeleni, već i liberali i dobar deo Hrišćansko-socijalne unije. Pored ostalog ovaj bivši aktivista za ljudska prava u DDR-u, kandidat je sa kojim bi navodno bila zadovoljna i većina Nemaca. Prema rezlutatima istraživanja javnog mnjenja Instituta Emnid, 54 odsto građana Nemačke želi da Gauk bude novi predsednik.

Autori: Mihael Gesat / Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon