1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Još uvek bez krova nad glavom

Pordica Martinović se od završetka ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine promenila desetak kolektivnih centara u Srbiji. U nadi da će se vratiti na Kosovo oni su se doselili u kolektivni centar Selova kod Kuršumlije u neposrednoj blizini Kosova. Medjutim, nevoljama porodice Martinovic tu nije kraj jer je najavljeno zatvaranje i ovog kolektivnog centra a Martinivići nemaju nikakav drugi smeštaj.

Put bez povratka

Put bez povratka

Porodica Martinović je od završetka ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine do sada promenila desetak kolektivnih centara u Srbiji. U nadi da će se vratiti na Kosovo oni su se doselili u kolektivni centar Selova kod Kuršumlije u neposrednoj blizini Kosova. Medjutim, nevoljama porodice Martinovic tu nije kraj jer je najavljeno zatvaranje i ovog kolektivnog centra a Martinovici nemaju nikakav drugi smeštaj.

Kata Martinović koja se pre trideset godina iz Vojvodine doselila na Kosovo, sada zajedno sa suprugom živi u kolektivnom izbegličkom centru Selova nadomak Kuršumlije. Završetkom ratnih sukoba na Kosovu Kata Martinović. I njen suprug su iz okoline Peći izbegli najpre u Crnu Goru a zatim u Srbiju gde su u proteklih sedam godina, samo sa najnužnijim stvarima koje su uspeli da iznesu na traktroru, selili se iz jednog u drugi kolektivni izbeglički centar.

'' Ja sam Ukrajinka po narodnosti i moji su, seobom južnih Slovena došli ovde iz Ukrajine. Moja baka se doselila u Kosovo Polje. Mene je neki gen povukao da idem na Kosovo. Niko nikome nije smetao. Radila sma u fabrici gde nas je bilo, što kažu, i kusatih i repatih po nacionalnosti, svi smo se slagali i zajedno radili. Zaratilo se, rat je prošao i ne znam šta se ovo desilo. Celu smo Srbiju proputovali od Crne Gore do Batočine, odatle smo se vratili ovamo na jug Srbije. Došli smo u Kuršumliju pošto je blizu Kosova, jer smo mislili da će se ovo rešiti i da ćemo se vratiti na Kosovo. Medjutim, od željenog povratka ništa nema" ističe Kata Martinović.

U mestu Belo Polje kod Peći ostavili su kuću u koju su, kako ističe Kata Martinović, uložili sve što su tokom više decenija sticali. Naša sagovornica kaže da je u trenutku kada su napuštali rodno mesto predosećala da je to zauvek.

''Kada sam izlazila kleknula sam i poljubila prag svoje kuće , kao da mi je neko rekao, da više neću imati ovo što sam imala'' kaže Kata

U medjuvremenu, njihova kuća je opljačkana i srušena, ostali su, kako ističe, samo temelji. Ona je to saznala nakon što je njen suprug obišao zgarište porodične kude.

''Muž je jednom obišao kuću i kada se vratio bio je bolestan mesec dana. Ja nisam bila ni jednom od kada smo izbegli. Ne mogu da odem, ne mogu da zamislim da se vratim. Kada bih otišla mislim da bi mi na pragu moje kuće srce puklo'' kaže Kata

Kolektivni izbeglički centar u kome sada žive uskoro će biti zatvoren a Kata Martinović i njen suprug još uvek nisu pronašli alternativni smeštaj. Sa minimalnim primanjima i još uvek nerešenim stambenim pitanjem oni se nalaze u nezavidnoj situaciji.

''Nemamo krov nad glavom. Probudim se i ne mogu da spavam, razmišljam da nikada više neću imati ono što sam imala.Za nas nema topline pod ovim suncem'' kaže Kata Martinović.

  • Datum 12.04.2007
  • Autor Ljiljana Danilović
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAP3
  • Datum 12.04.2007
  • Autor Ljiljana Danilović
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAP3