1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Još novca za dužničku krizu?

Kada je Grčka zapala u krizu, EU je najpre osnovala fond za pomoć toj zemlji, a zatim i Evropski stabilizacioni mehanizam. Na sutrašnjem (3.2.) sastanku na vrhu raspravljaće se da li povećati li sredstva u fondu ili ne.

default

Da li treba još novca za spas dužnika?

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za monetarna pitanja Oli Ren zatražili su povećanje sredstava u Fondu za pomoć najzaduženijim članicama evrozone, takozvanog kišobrana spasa.

„Namera prilikom stvaranja kišobrana spasa bila je da se finansijskim tržištima poruči – sada stiže velika toljaga, ne isplate se špekulacije protiv perifernih zemalja evrozone i neće biti dopušteno da one bankrotiraju“, smatra Jirgen Mates iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu.

Da bi se to obezbedilo, kišobran spasa mora biti dovoljno veliki – u njemu je sada 750 milijardi evra, ali kako deo novca predstavljaju garantije na raspolaganju je 440 milijardi. Profesor Volfgang Gerke iz Bavarskog finansijskog centra u Minhenu smatra da nema razloga da se suma povećava. „Smatram da je opasno da se najavljuje povećanje obima fonda i pre nego što je novac potrošen. Ukoliko se već sada obeća još novca u zemljama dužnicama biće manja spremnost da se učini sve što je potrebno kako bi se steklo poverenje na finansijskim tržištima“, kaže Gerke.

I u krizi postoji šansa

Naime, situacija nije tako dramatična kao što se predstavlja. Istina, Italija ove godine mora da obezbedi 270 milijardi evra na tržištima, ali profesor Gerke kaže: „Italijanska privreda iza sebe ima veoma solidne banke koje jedva da su pogođene krizom. U Španiji, istina, ima problema sa štedionicama, ali su ostale španske banke veoma solidne“.

Tačno je da je za refinansiranje dugova Italiji, Španiji, Portugalu, Irskoj i Grčkoj potrebno veoma mnogo novca, ali finansijska tržišta raspolažu ogromnim sredstvima koja su spremna i da ulože što se najbolje vidi na primeru dobre prodaje irskih obveznica u januaru.

Što se nervoze na njima tiče, ona može biti i od koristi za Irsku, Grčku i Portugal, jer kako kaže Jirgen Mates, „to su zemlje koje su po konkurentnosti daleko zaostajale. Kriza je doprinela tome da počnu ozbiljne reforme i nadajmo se da će biti i sprovedene. Dakle, i u krizi postoji šansa“.

Autori: Fabijan Šmit / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 03.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QxYX
  • Datum 03.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QxYX