Još nema informacija o otetima u Slavjansku | Politika | DW | 26.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Još nema informacija o otetima u Slavjansku

O saradnicima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koje su u petak, 25. aprila, u Slavjansku otele proruske snage i dalje se jako malo zna. Kontakt sa njima još nije uspostavljen.

Nemačko ministarstvo inostranih poslova sazvalo je Krizni štab, koji intezivno pokušava da dođe do što je moguće više informacija o četvoro otetih nemačkih državljanja. Do sada su svi pokušaji da se stupi u kontakt sa njima bili bezuspešni, izjavio je neimenovi zvaničnik ministarstva istakavši: “Činimo sve da se što je moguće pre nađu na slobodi.”

OEBS je u međuvremenu u krizni region poslao svoje posrednike. U iščekivanju preciznijih informacija, i dalje se prilično špekuliše i o broju otetih, kao i o sastavu grupe, za koju proruski separatisti tvrde da je sačinjena od špijuna (saradnika NATO alijanse). Berlin je potvrdio je u OEBS-ovoj posmatračkoj grupi (sa kojom od juče nema nikakav kontakt), bilo troje vojnih lica i jedan prevodilac. Međutim, gradonačelnik Slavjanska, Vjačeslav Ponomarev, tvrdi da je oteto 12 saradnika misije OEBS.

Oteti jer su umešani u špijunažu?

Proruske snage na istoku Ukrajine su obavestile tamošnje medije da je OEBS-ovo osoblje privedeno zbog špijuniranja za NATO savez. Denis Pušilin, koje se od pre par sedmica predstavlja kao šef pobunjenika Republike Donjeck, izjavio je da oteti neće biti oslobođeni, ali da bi moglo doći do razmene za uhapšene pripadnike proruskih snaga.

Gradonačelnik Slavjanska je u svojoj izjavi nemački Bild naveo da privedeni nisu imali odgovarajuća dokumenta, koja potvrđuju njihov angažman u posmatračkoj misiji OEBS. Među otetima je navodno i jedan “špijun iz Kijeva”. U presretnutom vozili pronađene su i mape sa barikadama proruskih aktivista.

Intervencija Moskve

Rusije se povodom otmice saradnika OEBS-a oglasila tek danas. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će “učiniti sve kako bi se oslobađanje izdejstvovalo”. Andrej Kelin, ruski ambassador pri misiji OEBS izrazio je nadu da će oteti saradnici uskoro biti na slobodi. “Naš stav je da ti ljudi moraju što je moguće pre biti oslobođeni”, rekao je Kelin.

Šef nemačke diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer je u razgovoru sa ruskim kolegom, Sergejom Lavrovim, zatražio hitno oslobađanje OEBS-ovih posmatrača. Berlin je izrazio zabrinutost zbog dodatne eskalacije na istoku Ukrajine, posebno nakon vesti da je među otetima i četvoro nemačkih državljana.

Nemačka ima vodeću ulogu u pregovorima?

OEBS očekuje da bi uskoro mogao biti uspostavljen kontakt sa otetim saradnicima. “Nadamo da će do toga doći još koliko danas”, rekao je Klaus Nojkirh, zamenik šefa Centra za prevenciju krize pri misiji OEBS. On je istakao da Organizacija za evropsku saradnju i bezebnost ne može biti pregovarački partner u razgovorima o oslobađanju otetih, jer oni zvanično nisu pripadnici dogovorene posmatračke misije. Nojkirh je doduše potvrdio da je pregovarački tim OEBS-a na putu za Slavjansk.

Bilateralnu misiju, koju predvodi nemački Bundesver, pozvala je ukrajinska vlada. Drugim rečima, za pregovore je nadležna upravo Nemačka. Međutim, u njenom sastavu su pre svega OEBS-ovi saradnici iz Nemačke, Češke, Danske, Poljske i Švedske. Oni po pravilu ne nose oružje.

G7 pooštrava sankcije Rusiji

Države Grupe sedam nameravaju da uvedu dodatne sankcije Rusiji i to po hitnom postupku. Odluka je obrazložena potrebom da se „Moskva kazni zbog toga što nije uložila napor da se situacija u Ukrajini primiri“. Za G7 jedno je jasno. Rusija je prekršila dogovor iz Ženeve, navodi se u saopštenju. Dodatne sankcije bi mogle i zvanično biti uvedene, koliko već u ponedeljak. Ali je ostalo nejasno o kakvim merama je zapravo reč. U svakom slučaju, u razgovorima lidera sedam najrazvijenijih zemalja sveta istaknuta je spremnost za uvođenje oštrijih privrednih sankcija Rusiji.

SAD su i dalje najglasnije u tim zahtevima. Neimenovani zvaničnik američke vlade, rekao je međutim, da svaka zemlja članica Grupe sedam treba da odluči na koji način će pooštriti sankcije. „Te mere ne moraju biti identične, ali bi trebalo da budu koordinirane“, rečeno je nakon zasedanja G7 (SAD, Kanada, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija).

Nakon telefonskom zasedanja lidera G7, nemačka kancelarka Angela Markel najavila je konsultacije na nivou Evropske unije i šefova diplomatija zemalja članica, koje bi preciznije formulisale nove sankcije. Amerika je i bez Evrope spremna Rusiji da pooštri sankcije, ali insistira na solidarnosti partnera u EU. Međutim, Evropljani su proteklih sedmica nagoveštavali spremnost na uvođenje dodatnih sankcija Moskvi, ukoliko se ruska vojska izvrši invaziju na ukrajinsku teritoriju.

EU je već uvela sankcije Rusiji, ali njihovo pooštravanje razmatra prilično obazrivo, pre svega zbog činjenice da trećinu od ukupne potrebe za gasom, pokrivaju isporuke ovog energenta iz Rusije.

Autor: Jakov Leon (ard)