Još jedan korak ka srozavanju ugleda države

Stojanović je za DW rekao da je dužnost Skupštine Srbije da osudi te zločine:

“To je znak lošeg ponašanja u odnosu na pravni sistem međunarodne zajednice što svakako ne može doprineti poboljšanju ionako lošeg imidža kojeg Srbija i Crna Gora imaju u svetu. S druge strane, to je neobjašnjivo da jedna grupa poslanika ne shvata da Skupština Srbije treba i može da osudi zločine koji su činjeni u ime naroda koji ona predstavlja. Mislim da bi bilo, blago rečeno, neukusno, a po mom mišljenju i pravno neprihvatljivo da Skupština Srbije osuđuje zločine koje su druge činili nad Srbima.”

Stojanović je kazao da je zadatak ne parlamenta Srbije, već parlamenata Bosne i Hercegovine i Hrvatske da osude zločine koji su počinjeni nad Srbima. Tek tada, smatra Stojanović, ispunila bi se očekivanja međunarodne zajednice da se nakon rata započne sa procesom pomirenja u regionu. Ovako, dodao je on, uz postupke poput ovoga koji su učinili poslanici Skupštine Srbije, od procesa pomirenja nema ništa.

Stojanović je rekao da postupak Skupštine Srbije može da ima i izvesnog simboličnog a ne pravnog uticaja na tužbu koju je, za agresiju i genocid, protiv Srbije i Crne Gore podnela Bosna i Hercegovina pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

On je kazao da pojedine presude Haškog tribunala, poput one za genocid u Srebrenici protiv generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića, otežavaju položaj Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u sporu protiv Bosne. Stojanović je objasnio da SCG odbranu, ipak, zasniva na polaznoj pretpostavci da genocida u BiH nije bilo i dodao da ga "niko ne može uveriti da je srpski narod hteo da uništi bošnjački narod, što je neophodno da bi se neki masovni zločin proglasio genocidom.

Po njegovim rečima, za zločine moraju da odgovaraju pojedinci koji su ih činili, a ne čitav narod i čitava država.

Dinko Gruhonjić