Jezuitska komuna u Berlinu

Na jednom poštanskom sandučetu, u opštini Krojcberg u Berlinu, stoji više imena. U stanu jedan čovek dolazi iz kuhinje, ljubazno nas pozdravlja. On seče hleb i stavlja ga na sto postavljen za 18 osoba. Najmlađi stanari imaju 20 godina, najstariji 85 godina. Kristijan Harvarc ima 67 godina, pripada jezuitskom redu i osnivač je komune u kojoj se nalazimo.

„Nisam imao plan. Stalno se događalo da neki sused ili kolega traži mesto za spavanje i tako je stvorena komuna“, priča Kristijan. On utočište pruža svima kojima je to neophodno: izopštenima, narkomanima, nezaposlenima… Na jednu noć ili zauvek. Ne postavlja pitanja, ne zahteva dokumente. Već 30 godina pomaže ljudima iz religioznih ubeđenja.

„Vera i život za mene imaju isto značenje.“

„Pitanje novca đavolsko pitanje“

U njegovom stanu do sada su živeli ljudi iz 60 zemalja. Bunga je gost u stanu tri meseca. Ne želi da kaže iz koje afričke zemlje dolazi: „Mnogo je važnije da kažem kako rešavamo sukobe. I u porodici se događaju nesporazumi između dece i roditelja. Odlučujuće je kako rešavate te sukobe.“

Kristijan Hervarc i dva brata iz jezuitskog reda sa drugim stanarima žive veoma skučeno. Većinom spavaju na krevetima na sprat. Na pitanje kako se finansira ta komuna, on daje nejasan odgovor: „Ako želite da pomognete ljudima morate da otvorite novčanik. Pitanje novca je đavolsko pitanje.“

Zvono na ulazu stalno zvoni, novi gosti dolaze, stari odlaze. Svi mogu da rade ono što žele.

Ignjac (50) je Kinez rođen u Indoneziji sa nemačkim pasošem. Hemičar koji traži posao. Predstavlja se kao katolički budista, što kod mnogih izaziva nedoumicu. „Stalno se čude kad kažem da sam katolik, ali meni je budizam neophodna dopuna.“

Autor: S. Erb / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednik: I. Đerković