Jevreji važni u lobiranju za Kosovo

Jevreji su zadovoljni svojim položajem na Kosovu. Vlada se prema njima korektno ponaša i u neku ruku imaju povlašćen položaj jer se smatraju lobistima i mostom sa Izraelom koji istina još nije priznao kosovsku nezavisnost. Prema rečima Votima Demirija, izvršnog direktora Jevrejske zajednice na Kosovu, albansko-jevrejski odnosi nikada nisu bili u silaznoj putanji. Bilo je, kaže, perioda mirovanja kada su oba naroda posmatrali jedni druge kroz prizmu društveno-ekonomskih sistema u kojima su živeli.

„Ali poslednji događaji najnovije istorije Kosova ušli su u glave kosovskih građana. Znaju da su najveći doprinos dali SAD i NATO, ali unutar njih, među ljudima koji su radili za Ameriku, u velikom procentu bili su i Jevreji koji su odlučivali o onome što se danas dešava na Kosovu.“

Matična država Kosovo, ali gledaju i ka Izraelu

Poznat je stav da onoga kome je majka Jevrejka, u Izraelu smatraju svojim. „Naša matična države je Kosovo, ali normalno je da su nam oči uprte i ka Izraelu. Ne treba odnose svesti na dnevnopolitičke.“

U Prizrenu je održana i prva međunarodna konferencija na temu „Kosovo i Jevrejska zajednica“, a prisustvovali su brojni gosti iz Izraela, recimo Raul Teitelbaum, penzionisani novinar (DW, NIN…) koji sada živi u Jerusalimu. On je pre skoro 80 godina rođen u Prizrenu, a o svojim sunarodnicima na Kosovu kaže :

„Danas, skoro da nema Jevreja na Kosovu. Njih 24 ili 25 žive u Prizrenu gde je i najveća jevrejska zajednica. Ovde Jevreji, uglavnom, tokom istorije nisu bili neki veliki faktor. Sada, mislim, da među albanskim lobijem u SAD ima nekoliko Jevreja – koji su važni za albanski lobi.“

Jevrejska zaostavština u lošem stanju

Od kada su Jevreji, zajedno sa Sasima, došli na Kosovo 1610, između ostalog i na prostor Novog Brda, živeli su u mnogim kosovskim sredinama, počevši od Prištine, Mitrovice i Prizrena. Po rečima Ivana Čerešnješa sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, postojali su mnogi materijalni ostaci njihove kulture, uključujući i sinagoge. Sada je, međutim, sasvim drugačije. On to potkrepljuje primerom sa kompleksa jevrejskog groblja Tauk Bašta kod Prištine.

„Video sam da je bila neka intervencija na tom groblju, ali ona je urađena loše i nestručno. Praktično, to groblje je rekonstrukcijom uništeno pa i ne zaslužuje da bude na listi jevrejskog nasleđa na Kosovu.“

Uoči Drugog svetskog rata, na Kosovu je živelo oko 550 Jevreja. Od toga 185 je stradalo. Sada, nakon najnovijeg rata, najveći broj onih koji su govorili srpskim jezikom napustio je Kosovo gde trenutno živi još njih 54.

Autor: Refki Alija, Prizren

Odg. urednik: Nemanja Rujević