Jesu li Nemci (pre)zasićeni politikom? | Politika | DW | 22.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jesu li Nemci (pre)zasićeni politikom?

Sve manje nemačkih građana izlazi na birališta, a političke stranke konstantno gube članstvo. Mladi ljudi se radije angažuju negde drugde.

Aleksander Oslislo je pokušao da se politički angažuje u svom rodnom gradu Ahenu. "Uglavnom je bilo starijih ljudi. Način na koji razgovaraju i strukture - sve je to prilično čudno za mlade", priča Aleksander. Danas je taj 20-godišnji student aktivan u ekološkoj organizaciji Grinpis (Greenpeace), i to već pet godina. On učestvuje u organizovanju protestnih skupova, na primer protiv termoelektrana koje zagađuju životnu sredinu. Bio je već i u brodu na Severnom moru kako bi ukazao na opasnost od ekoloških katastrofa kada se dogode nesreće s tankerima koji prevoze naftu.

Angažman bez stranačke knjižice

Mladi nisu zainteresovani za politiku i retko se angažuju? Ta tvrdnja ne važi za mlade aktiviste Grinpisa koji se jednom nedeljno okupljaju u Ekološkom centru u Bonu. Među njima je i 29-godišnja studentkinja Klarisa Figura. Ona kaže da je kod političkog angažmana u strankama nedostatak to što je potrebno puno vremena za dolazak na neku stranačku dužnost sa koje se uopšte nešto može pokrenuti.

Zwei Jugendliche stehen am Donnerstag (15.01.2009) bei einer Wahlkampfveranstaltung in Frankfurt am Main unter einem CDU-Logo. Die Großveranstaltung in der Jahrhunderthalle bildete den offiziellen Abschluss des Landtagswahlkampfes der CDU in Hessen. In Hessen wird am 18. Januar ein neuer Landtag gewählt. Foto: Uwe Anspach dpa +++(c) dpa - Report+++

Sve je manje mladih u strankama

Hajko Gajling, politolog sa Univerziteta u Hanoveru, ne veruje da u Nemačkoj vlada zasićenost politikom: "Ako se pogleda da se 40 posto građana angažuje društveno, politički ili na neki drugi način, onda je to vrlo ohrabrujuće." No, prema njegovom mišljenju, sve više vlada zasićenost - političarima. Mnogi su nezadovoljni načinom na koji se stranke predstavljaju. "Kada se stranka kandiduje na izborima, mnogima to izgleda kao kontejner. Niko ne zna tačno šta se u njemu nalazi", kaže Gajling i dodaje da su upravo mladi ljudi sve manje spremni da učestvuju u mukotrpnim raspravama i borbama za vlast u strankama. "To znači da oni žele da se bore za nešto i da odmah vide rezultate", kaže Gajling.

Stranke bez budućnosti?

Broj članova etabliranih političkih stranaka u Nemačkoj stalno se smanjuje. Hajko Gajling smatra da su stranke same krive za to. Predizborni plakati sa sloganima koji ništa ne znače, političari koji izgovaraju napamet naučene tekstove - sve to nije dovoljno da bi se ljudi oduševili za politički angažman. To je primetno i kod učestvovanja na izborima. Pre 10 godina je na saveznim izborima glasalo skoro 80 posto nemačkih birača, prošli put je ta brojka iznosila 70 posto.

No, za politologa Roberta Ferkampa nije odlučujuće da li na izbore izađe 10 posto više ili manje građana. On kaže da je Nemačka svojim brojkama još uvek iznad međunarodnog proseka. Njega više zabrinjavaju oni građani koji uopšte više ne izlaze na izbore. Studija koju je izradio za fondaciju Bertelsman je pokazala da je sve manje onih koji na izbore ne izlaze u znak protesta kako bi svesno na taj način izrazili svoje političko neslaganje, a sve više onih koji ne biraju jer ih to jednostavno ne zanima. Uglavnom je reč o pripadnicima nižih društvenih slojeva koji su slabo obrazovani.

Više participacije za građane

Umweltschützer von Greenpeace protestieren mit Ortsschildern der abgebaggerten Orte gegen die Braunkohlen-Tagebaue in der Lausitz am 23.05.2013 vor Beginn des Braunkohleausschusses in Cottbus (Brandenburg). Der Braunkohlenausschuss des Landes Brandenburg - ein Beratungsgremium - trat am Vormittag zusammen, um sich mit der Erweiterung des Tagebaus Welzow-Süd zu befassen. Foto: Patrick Pleul/dpa pixel

Mladi se radije angažuju na primer u Grinpisu

Ta skupina o kojoj Ferkamp govori nigde se društveno ne angažuje: ni u školi ni u sportu. Taj ogromni jaz vidljiv je kod mlade generacije. S jedne strane su oni koji se s oduševljenjem angažuju u svoje slobodno vreme, poput članova Grinpisa, s druge strane oni koji su svojevoljno isključeni iz svih događaja. "I to su uglavnom mladi ljudi koji dolaze iz nižih socijalnih slojeva i koji imaju slabo obrazovane roditelje", kaže Ferkamp. On smatra da je zadatak društva da upravo kod te skupine probudi interesovanje za politiku.

No, Hajko Gajling sumnja u to da je postojeći politički sistem u Nemačkoj pogodan za izvršenje tog zadatka. Građani svakih nekoliko godina glasaju na izborima i onda sve ostalo prepuštaju političarima. To jednostavno više nije dovoljno, misli Gajling. On se zalaže za to da se povećaju mogućnosti za učestvovanje građana u procesu odlučivanja kako bi ljudi u svojim zajednicama mogli da utiču na ono što ih se direktno tiče. Recimo, ako se gradi novi most ili je potrebno povisiti cene ulaznica za bazen. "To bi bilo na neki način osveženje za naš predstavnički sistem kroz veću participaciju građana. A to ne bi ojačalo samo demokratiju, nego i političke stranke", zaključuje Hajko Gajling.

Autorke: Žanet Zajfert / Andrea Jung-Grim

Odg. urednica: Ivana Ivanović