Jerusalim-simobl podela na Bliskom istoku

Jerusalim nije bio niti povod niti cilj rata i zauzimanje istočnog dela grada trebalo je da trajno promeni situaciju. Samo dan nakon šestodnevnog rata Izrael je, 28. juna 1967.godine proširio svoju vlast sa zapadnog dela na ceo Jerusalim, čime je učinio prvi korak ka formalnoj aneksiji istočnog Jerusalima. Aneksija je konačno sprovedena tek 1980. godine. Ova promena se i danas oseća i predstavlja veliku prepreku za mir na Bliskom istoku.

Trebalo je zapravo da bude potpuno drukčije. UN su 1947.godine predložile plan podele Palestine, prema kojem je ta oblast trebalo da bude podeljena na jevrejsku i arapsku državu. Za Jerusalim je bilo predvidjeno nešto sasvim drugo. Grad nije trebalo da pripadne ni jednoj ni drugoj državi, već je trebalo da dobije medjunarodni status. Ali, Jerusalim je tokom rata 1948.godine, ipak bio podeljen. Posle osnivanja Izraela, stari deo grada je pripao Jordanu, a zapadni Izraelu. Izmedju su bili minsko polje, bodljikava žica i zid. Prolaz je postojao jedino za diplomate, strance i hodočasnike. Izraelci nisu smeli da ga koriste, iako je njihova najveća svetinja, Zid plača, bio na jordanskoj strani grada.

Posle šestodnevnog rata zid je pao i stvoren je mit ponovo ujedinjenog grada. Stanovnici oba dela grada mogli su da se kreću po celom Jerusalimu bez problema, ali nikada nisu postali bliski. Arapsko stanovnštvo se i dalje osećalo okupiranim, a izraelsko kao jedini vladar grada. Za većinu Izraelaca je nezamislivo da bi istočni Jerusalim jednog dana mogao da bude glavni grad Palestine.

Ovo osećanje je postalo još snažnije 28.juna 1967.godine, kada je Izrael odlučio da preuzme upravu i nad 6 kvadratnih kilometara starog grada i više predgradja. Ali, to tada nije bila politička aneksija. Jedan takav korak bi značio da arpaski stanovnici iz istočnog Jerusalima dobiju izraelsko državljanstvo ili da postanu stranci u sopstvenoj zemlji. Kada je 1980. godine zvanično izvršena aneksija, prihvaćene su dve varijante. Arapskim stanovnicima je 1967.godine ponudjeno da postanu Izraelci. Tu ponudu skoro da niko nije prihvatio.

Iako Arapi iz istočnog Jersualima imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima, nikome od njih tako nešto nije palo na pamet. Jerusalimom upravlja jevresjko-izraelski gradski savet i jevrejsko-izraelska uprava. Postoji i takozvani konsultant, koji se pridržava medjunarodnog statusa grada, po odluci UN iz 1947.godine, iako je to uvek bila samo fikcija.