Jemen: Rat sa mnogo lica

Virus H1N1 odneo je već 16 života od kada se ponovo pojavio početkom januara. Od tada ovaj virus zaokuplja pažnju jemenskih lekara. No oni su nemoćni. Od kada je Saudijska Arabija blokirala granice ove zemlje na krajnjem jugu Arabijskog poluostrva, u Jemen praktično ne stižu lekovi i druge potrepštine. Nedostaje pre svega insulina za dijabetičare, tableta protiv visokog pritiska, medikamenata koji se koriste u lečenju tumora – i vakcina protiv gripa. Rat u Jemenu je odneo već 6.000 žrtava, a sada je sve više građana u opasnosti da umre čak i od banalnih bolesti zbog nedostatka lekova.

Jemenski farmaceuti i lekari bili bi čak u stanju da sami proizvedu određene lekove, ali za to nemaju potrebne sirovine. Te sirovine mogu se naime koristiti i u vojne svrhe pa se Saudijska Arabija pobrinula da njihov uvoz bude onemogućen. I ne samo to – i zvanični predsednik Mansur Hadi gde god može nadzire raspodelu tih sirovina iz straha da ne zaštiti svoje saudijske zaštitnike ili da sirovine ne padnu u ruke pobunjenika koji su ga prvobitno oterali s vlasti.

Pre nekoliko dana su pripadnici široke koalicije koju predvodi Saudijska Arabija i koja se u Jemenu bori protiv Huta navodno na jednom brodu umesto medicinskog materijala otkrili vojnu opremu i komunikacionu tehniku. Brod je isplovio iz luke Bandar Abas u južnom Iranu. Nije tajna da zvanični Teheran podržava Hute, šiitsku militantnu grupu.

Kolika je podrška Irana?

Poznavaoci prilika se spore oko toga u kojem obimu Iran i praktično podržava pobunjenike u Jemenu. Recimo Međunarodna krizna grupa (MKG) u jednoj svežoj studiji utvrđuje da Huti dobijaju podršku Irana i libanske paravojske Hezbolah , ali da ta podrška „nije odlučujuća za borbenu snagu Huta“ i da je „znatno slabija od podrške koju države Persijskog zaliva pružaju protivnicima Huta u Jemenu“. Dodaje se da Huti uglavnom barataju oružjem i drugim vojnim materijalom koji su sami oteli jemenskog državnog arsenala.

MKG citira i anonimnog iranskog zvaničnika koji tvrdi da je uticaj njegove države u Jemenu minimalan. „To znaju i Saudijci. Jemen je daleko od naše obale. Pre rata nismo imali potrebe da tamo šaljemo oružje. Sada je to ionako postalo nemoguće.“ Taj zvaničnik doduše priznaje da je Iran itekako zainteresovan za ishod sukoba koji bi mogao da oslabi sunitske suparnike iz Rijada. „Saudijska Arabija propada u Jemenu. Rat plaćaju visokim dankom u krvi. Taj rat Saudijce košta i ugleda, a i finansijski ih ugrožava.“

Rijad zaista ni skoro godinu dana od početka invazije na susednu zemlju nije zabeležio vojne uspehe vredne pomena. Delimično je razlog u tome što sukob protiče istovremeno na više frontova. Glavni sukob je onaj između pobunjenih Huta i trupa koje su odane predsedniku Mansuru Hadiju, koji je na početku sukoba pobegao iz glavnog grada Sane u Aden, u južnom delu zemlje. Zvanična armija praktično ne postoji – jedan deo je ostao uz spornog predsednika, drugi prebegao na stranu pobunjenika.

Dašak sirijskog rata

To nije jedini konflikt: južni regioni nastoje da se izbore za autonomiju ili čak nezavisnost. Tamo su prisutne terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države, koje opet imaju sopstvenu agendu. IS je saopštio da će i Jemen uskoro postati deo „kalifata“ koji su džihadisti proglasili u delovima Sirije, Iraka i Libije.

I u Jemenu se oseća dašak sirijskog građanskog rata. Jer u obe zemlje se velikim delom radi o predstavničkom ratu čije konce iz daljine povlače Saudijska Arabija odnosno Iran. To je sukobu donelo i konfesionalni karakter koji se dobro vidi i u Siriji i u Jemenu.

Za eskalaciju je pri tome odgovoran uglavnom Rijad, piše liberalni list Al Arabi al Jadid koji izlazi u Londonu. Da je cilj Saudijske Arabije bio da zaista reši sukobe, onda bi ta zemlja vodila računa da paćljivo odvoji svoje delovanje u Siriji od onog u Jemenu, navodi list i dodaje: „Umesto toga su bombaški napadi na Jemen koji su počeli prošlog marta samo spojili frontove.“ Razdvajanje konflikta biće vraški težak posao za diplomatiju. Ujedinjene nacije su signalizirale da će se prihvatiti poduhvata.