1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Jednom komesar – zauvek bogat

„Posao iz snova sa zagarantovanim kešom“ – tako je Špigel nedavno nazvao posao u Evropskoj komisiji. Poslodavac: Evropska unija. Danas o tome piše kelnski Ekspres i detaljno analizira primanja zaposlenih u EU.

Plata: 304.000 evra godišnje

Plata: 304.000 evra godišnje

Ekspres podseća da već mlađi prevodilac u službi EU ima platu od 4.190 evra mesečno – bruto. Viši službenici dobace i do 18.000 evra, 27 komesara ima po 19.919 evra mesečno, predsednik EK Žoze Manuel Baroso zarađuje 304.000 evra godišnje, a prva dama spoljne politike Ketrin Ešton čak 323.000 evra godišnje!

„Posebno bode oči što zaposleni u EU imaju do šest dana posebnog odmora za put u svoje domovine i tada su im plaćeni kompletni troškovi, čak i za njihove porodice. Međutim, oni taj novac dobijaju i kada uopšte ne otputuju! Samo u te svrhe poreski obveznici u Evropi izdvajaju 45 miliona evra godišnje“, piše Ekspres u nedeljnom izdanju i navodi još primera briselskog blagostanja: „Deca službenika dobijaju bonus za studije od 500 evra mesečno, ako studiraju van Belgije (i ako nisu starija od 26 godina).“

Posebna priča jeste penzija koja je bila meta rafalnih kritika i evropskih parlamentaraca iz Strazbura. „Već nakon 16 godina u službi Evropske unije, penzija iznosi 70 odsto od visine poslednje plate. Dakle, oni koji su više na lestvici, mogu da uživaju u penziji od najmanje 10.000 evra. Komesari sa jednim petogodišnjim mandatom moraju da se zadovolje sa nešto manje novca – u ovom slučaju sa ‘samo’ 5.000 evra“, dodaje se u tekstu Ekspresa. Dakle, jednom komesar – uvek bogat.

16 žena na čelu država u svetu

Isti list piše i o ženama u visokoj politici uz podatak da trenutno 16 žena drži kormilo država u svetu. Dalia Grubauskaite je predsednica Litvanije, Angela Merkel je šefica vlade, a, osim Nemačke, i Finska i Slovačka imaju premijerke. U Španiji i Švajcarskoj žene čine većinu članova vlade. I ne samo to: žene u visokoj politici sada zaista mogu da budu ono što jesu, piše Ekspres:

Kristina Fernandez, predsednica Argentine

Kristina Fernandez, predsednica Argentine

„Prošla su vremena kada su žene iz politike bile ledene i neženstvene. Dugo su žene pokušavale da prevaziđu taj stereotip. Sociologija ima izraz za one od kojih se očekuje da ispunjavaju stereotipe – ‘simboli’. Istraživanja pokazuju: sindrom ‘simbola’ nestaje kada manjina (u ovom slučaju žene u politici) naraste do 30 odsto. Tada žena može da bude ono što jeste. Recimo, može da bude homoseksualna kao premijerka Islanda Johana Sigurdardotir (67) koja je isposlovala pravo na brak za gejeve i lezbijke na Islandu i prva iskoristila to pravo. Ili da napada svojom ženstvenošću poput predsednice Argentine Kristine Fernandez“, piše Ekspres.

Harc IV - 10 evra više ili ne?

Tema dana u Nemačkoj ipak je socijalna pomoć, popularni Harc 4. Tu pomoć primaju socijalno ugroženi i dugoročno nezaposleni. U osnovnoj varijanti iznosi 359 evra mesečno. Uz to, država pokriva troškove stanovanja i grejanja. Danas vladajuća koalicija raspravlja o iznosu te pomoći i o tome ko i pod kojim uslovima treba da je dobija.

Špigel u onlajn izdanju prenosi rezultate svoje „reprezentativne“ ankete u kojoj se čak 56 odsto građana Nemačke izjasnilo protiv povećanja socijalne pomoći, a samo 36 odsto za povećanje. Šta više, 14 odsto ispitanika bi podržalo smanjenje socijalnih davanja. „U Vladi raspravljaju da li obračun za Harc 4 treba da ima stavku za duvan i alkohol. Ovde je rezultat ankete nedvosmislen: 75 odsto smatra da ovi izdaci moraju da se izbrišu, samo 22 odsto ima drugačije mišljenje“, piše Špigel onlajn. Inače, iz vladajućih krugova su već stigle najave da bi povećanje moglo da bude 10 evra mesečno. Nije previše za socijalno ugrožene, ali za državu (čitaj: poreske obveznike) to znači oko 800 miliona evra dodatnih izdataka.

Nadregionalni Frankfurter algemajne cajtung piše da bi Harc 4 sada mogao da bude između 370 i 380 evra mesečno: „Ako crno-žuta koalicija odobri ovo povećanje, a ministarka rada Ursula fon der Lajen to narednih dana objavi – vlada neće dati samo novac, koji sada zapravo i nema. Vlada će tako dodatno smanjiti podsticaj socijalne države. Naime, primaoci Harc 4 će sada imati još manje motivacije da traže radno mesto, umesto što zavise od ‘podrške’. Iako povećanje o kome se govori ne zvuči previše raskošno, ono ipak jeste još jedan korak u povećanju prihoda nezaposlenih. Sada se praktično bolje živi sa socijalnom pomoći nego sa minimalnom platom“, zaključuje frankfurtski list u onlajn izdanju.

Pripremio: Nemanja Rujević

Odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 26.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PMwN
  • Datum 26.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PMwN