1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jedna Srbija i dalje pravda „osvetu Turcima“

Uz posredovanje Turske, Srbija je odobrila akreditiv bosanskom ambasadoru. Turska ima svoje interese na Balkanu, ali skepsa u Srbiji još nije prevladana, kaže za Dojče vele Erhan Tirbedar, turski ekspert za Balkan.

Mladić i Karadžić i dalje heroji za veliki broj Srba

Mladić i Karadžić i dalje heroji za veliki broj Srba

Dojče vele: Gospodine Tirbedar, kakve interese ima Turska na Balkanu?

Erhan Tirbedar: Postoje tri bitna razloga zbog čega se Turska pojavljuje na Balkanu. Prvi faktor je zajednička istorija od više stotina godina. Drugi bitan faktor, koji uvlači Tursku na područje Balkana je ljudski faktor. Manjine turskog porekla žive na Kosovu, u Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Grčkoj. Treći faktor je geografski. Prostor Balkana je prostor na kojem se otvaraju turska vrata Evropi. Šta god se tu desi, to ima politički, ekonomski i kulturni efekat na Tursku.

DW: Da li je prevladana skepsa Srbije prema Turcima?

ET: Ona još uvek nije prevladana. Samo je pokrenut mehanizam dijaloga. Dve države su počele malo bolje da se upoznaju i krenule su sa prevazilaženjem međusobnih predrasuda, makar na nivou aktuelnih vlada. Kada bi došlo do promene vlasti u Srbiji, kada bi ponovo došao Vojislav Koštunica, Radikalna stranka ili slične struje, verujem da bi proces zbližavanja sa Ankarom krenuo nizbrdo. U Srbiji postoji previše predrasuda prema svemu što se dešavalo na Balkanu. Srbija još uvek živi sa istinom koju je Milošević nametnuo. U Srbiji mnogo ljudi nije svesno da su pojedinci vršili zločine i da se skrivaju iza srpskog naroda. Najveće žrtve bile su u BiH. Mi još uvek nemamo utisak da je Srbija počela da to posmatra na drugi način. Nažalost, činjenica je da je Karadžić još uvek neka vrsta nacionalnog heroja i da se po ulicama Beograda i Banjaluke slobodno prodaju posteri Mladića i Karadžića, čaše i suveniri s njihovim likovima. Činjenica je da ima ljudi koji oblepljuju ulice u Beogradu imenima Ratka Mladića.

U Srbiji se relativizuje ratni zločin u Srebrenici

U Srbiji se relativizuje ratni zločin u Srebrenici

DW: Da li se u Srbiji ipak nešto promenilo?

ET: I dan danas imamo dve Srbije. Prva je demokratska, kojoj Zapad aplaudira i koja ima za cilj integraciju u EU i NATO. Sa druge strane postoji Srbija koja još nije promenjena i koja živi u duhu 90-tih godina. Podsećam na rasprave u parlamentu Srbije koje su se desile nakon izglašavanja Rezolucije o Srebrenici. Kada sam to slušao, došao sam do zaključka da se u Srbiji ništa nije promenilo. Uvek postoje pokušaji da se zločin relativizuje. Propaganda Miloševića uvek je bila da se u ratu gine. Nikada u Beogradu nisu bili spremni da prihvate da je na BiH, kao državu priznatu od strane UN, izvršena agresija. Tamo se sve što se u BiH dešavalo tretira kao građanski rat. Predrasude se ne mogu tako lako menjati, to će ići korak po korak, nadamo se na bolje. Dakle zbližavanje Ankare i Beograda za mene ima simboličnu vrednost, jer sav taj nacionalizam ima koren u Otomanskom carstvu. Vi znate da je Ratko Mladić, kada je ušao u Srebrenicu, rekao da je došlo vreme da se sveti Turcima. On je, sveteći se „Turcima“, počinio genocid u BiH.

DW: Ali ipak postoji i druga strana?

ET: Tako je. Nadu nam i dalje daje činjenica da u Srbiji postoje ljudi kao što je Nataša Kandić, Sonja Biserko, koje rade na otkrivanju istine o događajima tokom 90-tih godina.

Turski predsednik Gul (u sredini) inicirao sastanak Silajdžića i Tadića u Ankari

Turski predsednik Gul (u sredini) inicirao sastanak Silajdžića i Tadića u Ankari

DW: Kako bosanski Srbi gledaju na inicijativu Turske za stabilnost u BiH i regionalnu stabilnost?

ET: Bosanski Srbi ne žele da vide Tursku u regionu. Oni su pokrenuli novu priču o tzv. „novom otomanizmu“, kako Turska pokušava da stvori novi „neootomanski Balkan“. To nije istina. Turska nije nikad imala takvih ambicija. To je nešto što je neizvodljivo. Te priče su prazne. Činjenica je da bosanski Srbi Tursku neće. Zato smatram da bi, umesto svih tih pojedinih inicijativa za stabilnost BiH, najbolje bilo kada bi se svi našli na nekoj zajedničkoj platformi, bilo na nekoj međunarodnoj konferenciji za BiH. Kada bi se svi igrači ujedinili sa ciljem očuvanja teritorijalnog integriteta BiH, mislim da bi se došlo do pozitivnijeg pomaka i uspjeha u svemu tome.

DW: Izetbegović je pred smrt zamolio turskog premijera Erdogana, sa kojim je imao izuzetno dobre odnose, da ne ostavlja BiH na cedilu.

ET: BiH ima posebno mesto u srcu turskog premijera. Ali i u samoj Turskoj. Niko ne može očekivati da će Turska biti pasivna ako se nešto desi u BiH. Devedesetih godina Turska isto tako nije bila pasivna. Pokušavala je da kroz međunarodne institucije, preko UN i OEBS-a, pomogne BiH i zaustavi rat.

Intervju: Jasmina Rose

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NcZo
  • Datum 29.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NcZo