1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Jedna dobra i jedna loša vest za Španiju

Komisija Evropske unije pohvalila je Španiju zbog reformi i mera štednje. Mere štednje daju rezultate ali problem i dalje ostaje bankarski sistem, jer je opterećen trulim kreditima.

default

Banke u Španiji

Pod uslovom da „Španija smanji prevelike izdatke u svojim regionima i osmisli solidan plan budžeta za naredne dve godine“, evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren, poručio je ovoj zemlji da će za štednju dobiti godinu dana više, nego što je prvobitno bilo planirano. Što znači da bi vlada u Madridu tek 2014. godine morala da smanji deficit na manje od tri odsto.

Ali u Evropskoj uniji sve više se sumnja u to da je Španija uopšte u stanju da se samostalno izvuče iz krize. Naime, španske banke sede „na milijardski teškim, trulim kreditima“. U „Bankiu“ koja je u međuvremenu delimično nacionalizovana, moraće da se ulože 23 milijarde evra za njen spas.

„Za Španiju to znači da je pet do dvanaest“ ocenjuje Danijel Gros, direktor Centra za evropske političke studije (CEPS) u Briselu. On polazi od toga da španski bankarski sistem uskoro više neće biti u stanju da se refinansira i da će španska vlada morati da plaća kamate koje dugoročno neće moći da izdrži.“ U tom slučaju, zemlja bi se našla na ivici ponora. Ipak, ne bi trebalo napraviti grešku i Fond za spas upotrebiti za finansiranje celokupne španske privrede.

Novca jednostavno nema

Bankia in Bank Spanien

Bankia

„Evropa to sebi ne može da dozvoli, zato što je Španija jednostavno prevelika“, upozorava Gros. Mora se pronaći put kako bi španske banke mogle da se rekapitalizuju, a da se pri tome državi ne slomi vrat. „Španskim bankama nisu potrebni novi zajmovi, već kapital. A taj kapital španska država ne može da im obezbedi, zato što nema novca“, ocenjuje Gros.

Pritisak na vladu u Madridu raste. Finansijska tržišta neće moći dugo da posmatraju španski deficit od osam, devet odsto bruto društvenog proizvoda. Znači, nema alternative politici štednje. Međutim, biće teško sprovesti mere štednje, s obzirom na revolt u stanovništvu, što su pokazali i izgredi na demonstracijama početkom marta. Osim toga, sindikati optužuju konzervativnog šefa vlade Mariana Rahoja i njegove ministre da je pod izgovorom da sprovodi program štednje, stavio na rasprodaju državu blagostanja.

Autori: Ralf Bosen / Mirjana Veljković
Odg. urednik: Jakov Leon