Jedinstvena matura za sve - konačno i u Nemačkoj | Politika | DW | 09.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jedinstvena matura za sve - konačno i u Nemačkoj

Jedinstvena državna matura za sve učenike. Za to su se nemački obrazovni stručnjaci, a pre svega političari, zalagali 50 godina. Od 2017. jedinstvena matura za celu Nemačku konačno bi trebalo da bude i uvedena.

Bez obzira na to da li je neki učenik maturu polagao u Bavarskoj ili u Bremenu, to ne bi trebalo da igra veliku ulogu. Jer matura je matura. Ali ne i u Nemačkoj. Tu svaka od 16 nemačkih saveznih pokrajina za sebe odlučuje o tome šta jedan maturant mora da zna. U skladu s tim varira i nivo njihovog znanja pa su tako ispiti na maturi u Bavarskoj na jugu zemlje uglavnom prilično teži od onih u Bremenu na severu Nemačke. To bi za pet godina konačno trebalo da se promeni. Nešto što je u svetu odavno uobičajena stvar, trebalo bi da bude uvedeno i u Nemačkoj: jedinstvena državna matura za sve učenike.

** ARCHIV ** Schueler einer zehnten Klasse der Haupt- und Realschule Sinstorf sitzen am 11. Mai 2006 in Hamburg im Unterricht. Am 4. Dezember 2007 ist es wieder soweit: Zum dritten Mal veroeffentlicht die OECD die Pisa-Studie, die Auskunft ueber Staerken und Schwaechen der Bildungssysteme der beteiligten Laendern gibt. Als 2001 die erste Pisa-Studie mit wenig schmeichelhaften Ergebnissen fuer Deutschland veroeffentlicht wurde, das sich bis dahin als Hort der Bildung gesehen hatte, hob ein Heulen und Wehklagen an, das bis heute anhaelt. Mit Spannung wird nun das Ergebnis der dritten Pisa-Studie erwartet: Was hat sich in sechs Jahren in Deutschlands Schulen getan? (AP Photo/Kai-Uwe Knoth) ** zu unserem KORR. ** --- ** FILE ** Students of a 10th grade class sit in their school clothing in the Hamburg district of Sinstorf, northern Germany, in a May 11, 2006. (AP Photo/Kai-Uwe Knoth)

Nastava u Hamburgu

U Nemačkoj se o obrazovnoj politici ne odlučuje u Berlinu, već svaka savezna pokrajina to određuje sama za sebe. Zato je obrazovana politika u Nemačkoj sve samo ne jedinstvena i jednostavna.

Jedinstvena matura neće ipak biti uvedena u sve savezne pokrajine odjednom. Prvo će se s njom krenuti u Hamburgu, Donjoj Saksoniji, Šlezvig-Holštajnu, Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji, Saksoniji i Bavarskoj. U tih šest saveznih pokrajina učenici i učenice će već 2014. godine polagati jedinstven maturski ispit iz matematike, nemačkog, engleskog i francuskog. Ostale pokrajine slediće njihov primer 2017.

Isti standardi za sve

Berlinski Institut za razvoj kvaliteta u području obrazovanja zadužen je za to da smisli zadatke za sve nemačke škole i tako stvori takozvani „pul“ pitanja za maturske ispite iz kojeg pojedine pokrajine mogu da se „posluže“. Jer, za razliku od, na primer, Francuske ili Srbije, neće svi nemački učenici polagati pismeni ispit iz mature istog dana. To znači da moraju da se sastave različiti zadaci, ali podjednake težine.

Vodiće se pre svega računa o tome koje bi sposobnosti neka mlada osoba trebalo da poseduje na kraju svog školovanja, objašnjava Petra Stanat iz Instituta za razvoj kvaliteta u području obrazovanja. Na primer, prema smernicama koje pri sastavljanju pitanja taj Institut mora da sledi, iz predmeta „Nemački jezik“, učenici će morati da nauče da „informativno pišu i samostalno i razumljivo opisuju govorno-stilska obeležja nekog teksta“.

Različite reakcije

** ARCHIV ** Ein Schueler einer 7. Klasse in Bremen schreibt am 6. Dezember 2004 waehrend einer Mathe-Stunde Ergebnisse an die Tafel. Am 4. Dezember 2007 ist es wieder soweit: Zum dritten Mal veroeffentlicht die OECD die Pisa-Studie, die Auskunft ueber Staerken und Schwaechen der Bildungssysteme der beteiligten Laendern gibt. Als 2001 die erste Pisa-Studie mit wenig schmeichelhaften Ergebnissen fuer Deutschland veroeffentlicht wurde, das sich bis dahin als Hort der Bildung gesehen hatte, hob ein Heulen und Wehklagen an, das bis heute anhaelt. Mit Spannung wird nun das Ergebnis der dritten Pisa-Studie erwartet: Was hat sich in sechs Jahren in Deutschlands Schulen getan? (AP Photo/Joerg Sarbach) ** zu unserem KORR. **

U školama taj jedinstveni maturski ispit nije ni u kom slučaju prihvaćen s onakvim oduševljenjem kakvom su se političari zaduženi za obrazovanje nadali. Neki direktori gimnazija pribojavaju da će uvođenjem jedinstvene mature škole izgubiti na raznolikosti koju su svojim učenicima do sada nudile. U saveznoj pokrajini Hamburgu, na primer, već postoji centralna matura, koju polažu svi učenici, istog dana. Svake godine odgovorni ured za obrazovanje, za nastavu nemačkog jezika određuje temu koju nastavnici moraju da predaju i o kojoj će na maturi biti postavljana pitanja. „Moglo bi da se dogodi da svi učenici u Nemačkoj za to moraju da pročitaju Geteov roman „Jadi mladog Vertera“, ljuti se direktorka hamburške gimnazije Margareta Rote.

S druge strane, ima i onih koji na jedinstvenu maturu gledaju pozitivno. Poput jedne učenice koja kaže: „To je pravednije, jer onda ne može da se kaže da su učenici u Bavarskoj mnogo pametniji, zbog toga što imaju težu maturu.“

Autorke: Katrin Erdman / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović