1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Jasna spoljna politika

Angela Merkel je na Minhenskoj konferenciji jasno predstavila ciljeve svoje spoljne politike, što je dočekano podrškom medju 300 učesnika, Nemačka kancelarka je pledirala za partnerstvo u Nato savezu i inicirala nove impulse u tom pravcu.

Angela Merkel za govornicom Minhenske konferencije o bezbednosti

Angela Merkel za govornicom Minhenske konferencije o bezbednosti

Njena spoljna politika će biti politika jasnih reči – što je nemačka kancelarka Angela Merkel stavila do znanja na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu. Ona je u svom uvodnom govoru na početku konferencije analizirala nemačku spoljnu i bezbednosnu politiku, pregledno, samouvereno i sa neophodnom dozom realnog pristupa.

Transatlansko partnerstvo je oslonac njene politike, što je američka delegacija dočekala sa daleko većim zadovoljstvom nego što je to bilo od prethodne nemačke vlade pod kancelarom Šrederom. Merkelova je istakla da su SAD takodje potrebni i Evropljani, čime je jasno podvukla da ovo je ovo partnerstvo „dvosmerna ulica“.

Nemačka kancelarka nije ostavila mesta nedoumicama ni kada je reč o budućem učešću Nemačke u medjunarodnim mirovnim misijama. Ona je medjutim naglasila, da savezna vlada iz finansijskih razloga, ubuduće neće biti u prilici da ispuni sve želje svojih partnera.

U mnogim tačkama je Merkelova naglasila ono što je na prethodnoj konferenciji u Minhenu postavio bivši kancelar Gerhard Šreder: Prioritetna pozicija Nato u okviru transatlanskog dijaloga pored vojnih moraju biti obuhvaćena i politička pitanja.Ono što je izazvalo prilična uzbudjenja sa obe strane Atlantika oko različitih mišljenja u nekim bitnim pitanjima, poput američke tajne službe CIA, ovoga puta nije ni spomenuto. Odnosi izmedju Vašingtona i Berlina, posle olujne faze, sada su na putu boljeg razumevanja.

Jedno od najvećih iznenadjenja na Minhenskoj konferenciji izazvao je set pitanja koji su učesnici iz različitih zemalja mogli direktno da postave nemačkoj kancelarki. Optužbu zamenika iranskog ministra spoljnih poslova, da se medjunarodna zajednica u atomskoj svadji nekorektno odnosi prema njegovoj zemlji Merkelova je odbacila brojnim argumentima i neuobičajeno oštro.

Minhenska konferencija je skup informativnog karaktera u kojem niko ne mora da pribegava diplomatskim floskulama. Oštar verbalni dijalog, poput ovog izmedju Merkel i iranskog diplomate, zabeležen je poslednji put pre tri godine, kada su Joška Fišer i Donald Ramsfeld suprotstavili stavove o ratu u Iraku. Ostaje otvoreno pitanje hoće li se sadašnja atmosfera medjusobnog razumevanja i nastaviti, ukoliko Merkelova ostane pri svojoj politici jasnih reči.

Nina Verkhojzer