Jasenje, selo kojeg više nema
22. avgust 2012.
„Ja sam rođen ovdje i ovdje sam se oženio i ovdje sam i kao momak bio, sve dok nisam otišao u Njemačku. Živio sam i poslije i dan-danas mene vuče ovo selo. To je moja očevina, moja đedovina. Najbolje selo od romskih sela u čitavoj Bosni i Hercegovini," priča nam Beriz Beganović, predsednik mesne zajednice Jasenje.
Boračko mesto
Svoju penziju zaradio je u Nemačkoj, radeći kao kranista, potom na železnici i na kraju u „Mercedesu“. Odavno živi u Bijeljini, a Jasenje mu je u srcu, kao i većini predratnih stanovnika. Nekada je selo pripadalo opštini Ugljevik, a danas je u opštini Teočak. Jasenjani su imali svoja imanja, lepe kuće, a živeli su od poljoprivrede i rada u Rudniku i termoelektrani „Ugljevik“. Imali su struju, vodu, školu, mezarje (groblje), mesnu zajednicu, a imama u susednom selu Jasikovac. Jasenje je važilo za najbolje organizovanu romsku zajednicu na Balkanu. „Bili su poljoprivrednici, radnici i borci iz Drugog svjetskog rata. Tako da su ljudi živjeli od svoga posla i svog rada. To je bilo jedno selo, zvalo se boračko mjesto, eto tako se zvalo. Boračko selo romsko.“
Na žalost, tokom poslednjeg rata selo je razrušeno, a do danas se nijedan stanovnik nije vratio. Nekadašnji meštani nadaju se donacijama i pomoći za deminiranje i obnovu seoske infrastrukture, kako bi potom obnovili svoje domove.
Nisu bili prosjaci
„To nisu ljudi bili prosjaci, oni su imali imovinu. Znaju svi da su tu ljudi imali po 50, po 60 po 100 duluma zemlje. Prvi moj otac, moj đed, znaju ljudi, komšije odavde i sa jedne strane, Srbi, i sa druge strane. A tako je bilo više familija što su imali. To nisu bili ljudi prosjaci, kao što sad kažu da Romi prose. Želim da se neko sjeti ovoga sela, da se obnovi. Jer, kako se moglo obnoviti sva ostala sela? Napravili su sve kuće i ključ u rukama, a našem selu neće ništa,“ kaže Beganović.
Beriz kaže da je odmah nakon rata bilo inicijativa i donatora iz Maroka, Nemačke i Amerike, za deminiranje i obnovu infrastrukture i prvih dvadesetak kuća. Na žalost, kaže on, sve je propalo zbog opstrukcija i korupcije.
Poseta groblju
Ljudi iz Jasenja žive u Tuzli, Bijeljini, ali i širom sveta. Zekija Veber (Weber), devojački Beganović, došla je da poseti dedin grob. Rodila se i živela u Jasenju, potom u Bijeljini, a danas živi u Berlinu. Muž Dirk je Nemac, a sa sinovima Dominikom i Paskalom i prijateljima, posetila je Jasenje. Zekiju je dočekala praznina na mestu porodične kuće, ali kaže da se raduje što je ponovo tu.
Elvira Šabić, rođena je u Berlinu. Otac joj je rodom iz Jasenju susednog sela Ogorjelice. Došla je sa Zekijom, prijateljicom iz detinjstva. „Roditelji su radili tamo, a nas djecu ostavljali kod nene i kod đede ovdje na Ogorjelici. Kao mala, bila sam do sedme godine kod njih, tako da sam se u ovom kraju dosta družila sa ovom djecom, igrali se tu,“ kaže Elvira.
Halid Beganović je živeo pre rata u Jasenju, potom je bio izbeglica u Nemačkoj, a sada živi u Austriji gde ima stalni boravak. Svake godine barem dva puta dolazi u rodno selo. „Imao je otac svoju kuću, a i meni je sagradio novu kuću. Međutim, prije rata taman smo planirali da se ja uselim, naišao je rat i sve odneo. Oženjen sam, imam dva sina, a jedan sin je oženjen i imam snahu i dva unuka. Ponosan jesam, ali smo u nadi da će ipak preživjeti ovo selo, da će opet da bude žive duše, a ne samo mrtvih naših“, kaže Halid.
Uslovi povratka
Beriz Beganović uspeva da održava lokalni put i groblje, ali se pita šta će biti kada njega ne bude? Ako se selo ne obnovi, kaže, Jasenjani će tražiti odštetu. On ističe da je deminirano samo po 25 metara sa obe strane puta i da su deminiranje i obnova infrastrukture uslovi za povratak.
„Komšije kažu, Jasikovčani, pa ljudi što ne dođete da živite, kad su tu već vaši mrtvi. Pa ljudi su u pravu, oni bi željni bili da se vratimo, ali eto, tako, neko ima tu pa koči. To je na sramotu da jedno selo, romsko, ostane tako. A ne smiju da se vraćaju zato što nije deminirano. Ko bi se vratio, boji se da neće mu otići dijete, unuk da nastrada. A ima ljudi voljnih da se vrate na svoje. Ko se ne bi vratio na svoju đedovinu, na svoju očevinu“, pita nas Beriz Beganović.
Autor: Emir Musli
Odgovorna urednica: Zorica Ilić