Japanac ostaje u Japanu

Ines Karšleldgen je sa svojim trogodišnjim sinom pobegla iz Tokija. Njen muž, Japanac – nije hteo da napusti zemlju, kao uostalom i većina njegovih zemljaka. Od kako je u Nemačkoj, Ines je izgubila kontakt sa suprugom – i kaje se što je došla.

Ines je sa velikim olakšanjem u nedelju sletela na aerodrom u Frankfurtu. Ova 43-godišnja žena priznaje: „Da, pobegla sam sa detetom.“

Ines je novinarka i voditeljka na državnoj televiziji NHK Vorld u Tokiju. U petak 11. marta zemljotres ju je zatekao na radnom mestu, neposredno pred emisiju. Pod vibrira, čelični nosači pucketaju, soliter se ljulja. Sve je trajalo 3 minuta – a delovalo je kao večnost – kaže Ines koja već sedam godina živi u Japanu. Radeći za TV Blumberg, upoznala je svog budućeg supruga, udala se, rodila dete.

Muž ju je poučio da u slučaju zemljotresa kući dođe peške. U petak 11. marta ceo Tokio je bio na nogama – bar se njoj tako činilo. Mase ljudi prolaze ulicama – mirno i u redovima. „Zvuči kao kliše, ali oni su stvarno takvi. Navikli su se na vanredne situacije.“

Baka je unuka pokupila iz vrtića, muž je doveo kolegu koji stanuje daleko. Pozajmljuju mu bicikl. I dok suprug puni kadu, da se osveži, Ines na Internetu traži informacije – i sve je uznemirenija. Plaši je veliki broj nuklearki na ostrvu i zemljotresi koji sigurno slede. A onda – stiže vest da je u nuklearki Fukušima došlo do eksplozije.

Ines želi samo jedno – da što pre ode i z Japana. Suprug joj kaže da je paničarka. On smatra je da dovoljno da ona i dete odu kod rođaka u Kjušu, na jugu Japana. Međutim, Ines hoće u Nemačku.

Par nikako da se dogovori.

Na kraju – Ines pakuje kofere i sa detetom dolazi u Nemačku. U avionu je puno stranca. Tek kada je stigla u Nemačku, shvata da ljudi ovde misle kao i ona, strah od nuklearne katastrofe je veliki – za razliku od Tokija, gde su svi mirni.

U Japanu nema diskusije o korišćenju nuklearne energije. Lobi ZA nuklearke, firme Tepko je isuviše moćan. I vazduh u Japanu je loš – kaže Ines. Mnogi pate od astme, ali ni o tome se ne diskutuje. Samo se kaže „Šoganai“ – šta da se radi?

Šoganai – možda baš zbog toga Japanci ne napuštaju Japan. Oni se neverovatno drže zajedno, kaže Ines. Ljudi tamo kažu i misle da su svi delići jedne velike mašine. Japanac ostaje u Japanu.

Od kako je u Nemačkoj, Ines ne može da stupi u kontakt sa mužem – ni telefonom ni preko mejla. Ona kaže da nema razloga za brigu, čini se da u Tokiju sve ide svojim tokom, i da on verovatno namereno neće da se javi – jer je povređen.

To što je ona sa detetom pobegla u ovakvoj situaciju – shvataju svi – osim Japanaca. A i Ines na kraju kaže: „Da nije eksplodirala nuklearka – sigurno bih ostala.“ Zvuči kao da se pravda, zakljčuje svoj tekst Špigel onlajn.

Na sledećoj strani:

Mi moramo pomoći Japanu

Mi moramo pomoći Japanu – piše Frankfurter algemajne cajtung.

Opozicija u Nemačkoj zahteva da se angažuje Bundesver. Tomas Operman, šef poslaničkog kluba Socijaldemokrata, zahtevao je od savezne vlade da Japanu ponudi pomoć. „Uopšte ne vidim da im pomažemo“, izjavio je Operman u Berlinu. Pri tom se stalno ponavlja da Nemačka u oblasti nuklearne tehnologije, posebno u krizinim situacijama, ima najbolju tehniku.

I Omnid Nuripur iz partije zelenih, založio se da se Japanu ponudi pomoć Bundesvera. Nemaöka armija ima odlične kapacitete za otkrivanje radioaktivnog materijala i dekontaminaciju. On je konkretno predložio da se u Japan pošalju ABC tenkovi tipa Lisica i sistem za dekontaminaciju TEP 90.

Jedan portparol ministarstva odbrane je saopštio se trenutno razmatra šta bi sve Nemačka mogla da pošalje Japanu, ukoliko ta zemlja zatraži pomoć. Japan je za sada pomoć zatražio samo od EU – uglavnom ćebad i dušeke.

Priredila: Dijana Roščić

Odg. urednik: Nemanja Rujević