Japan nije više „zemlja perfekcije“

„Ništa više ne ide u zemlji perfekcije“, piše Frankfurter algemajne cajtung o Japanu: „Nema zemlje koja je bila tako pripremljena za zemljotrese kao što je to Japan. Ali, cunami nije samo Opustošio obalska područja na severoistoku i traumatizovao stotine hiljada ljudi i iščupao im korene, već je sahranio i ponos nacije. (…) Menadžeri firme Tepko su slika nekompetentnosti, neodgovornosti i arogancije. (…) A sada, kada je kontaminirano još i more, iz koga se ova nacija hrani, pogođen je osetljiv živac njenog stanovništva.

Još nema usklika ogorčenja, još nema glasnih protesta u Japanu. Dok je, nedelju dana posle katastrofe, u dalekoj Nemačkoj na ulicama 200.000 ljudi demonstriralo protiv nuklearne energije, u Japanu je tek jedva hiljadu građana tražilo da se ispita bezbednost nuklearnih elektrana. (…) Japanu je upravo sada potrebno jako vođstvo. Ali, ono nije predviđeno u političkom sistemu države. Premijer Kan je uzdržan i ne predstavlja nikakav orijentir. On pušta da car teši narod.

Više od tri nedelje posle katastrofe, strpljenje Japanaca vidno opada, i ako prođu još nedelje i meseci sa lošim vestima, čak ni najstrpljiviji Japanci više neće ćutati. Ne sme biti povrataka na staro. Japanci moraju pozvati na odgovornost svoje elite. Sada nije vreme za uljudnu uzdržanost“.

Dnevnik Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) smatra da „Vest o zapušenoj pukotini na nuklearki u Fukušimi predstavlja tračak nade – ali ne i više od toga. I pored svih pokušaja da se nešto spasi i smire duhovi, bespomoćno koprcanje firme Tepko budi sećanja na najveću naftnu katastrofu u američkoj istoriji: za nekoliko nedelja, doći će i prva godišnjica propasti naftne platforme Dipvoter horajzon. Koncerni BP, Transoušn i Heliberton, tada su pokušavali da otvorenu bušotinu zapuše gumom i lopticama za golf.

Tepko je takođe u borbi protiv radioaktivnosti najpre hteo da upotrebi mešavinu betona, piljevine, novinske hartije i veštačke smole, da bi na kraju posegao za tečnim staklom. Veći diletantizam je teško zamisliti. Posledice havarije za životnu sredinu i sudbinu japanskih ribara, koji su jedan od glavnih potpornih stubova nacionalne privrede, još su nesagledive. Niko ne zna kuda sa najmanje 60 miliona litara ozračene morske vode. Pouka koja mora da se izvuče iz svega jeste da se provere svi planovi nuklearnih elektrana za slučaj teške havarije, i to ne samo u Nemačkoj, već svuda u svetu…“

Novinske agencije prenose sve više vesti o tome kako turisti sada obilaze Japan u velikom luku. Broj posetilaca iz inostranstva je dramatično opao, prenela je agencija Kjodo pozivajući se na izvore iz ureda za boravišne dozvole.

Između 11. marta kada je Japan pogodio katastrofalni zemljotres praćen cunamijem, i 31. marta, dnevno je na tokijski aerodrom Narita pristizalo samo oko 3400 stranih posetilaca. To je 75 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. (…) Glavni operater na tržištu poslovnih i studijskih putovanja za Japan, minhenska agencija Študiozus, saopštila je da su jednostavno otkazana sva putovanja u zemlju izlazećeg sunca – do 30. juna. Cilj japanske vlade – da zemlju ove godine poseti 11 miliona turista – neće se ostvariti.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković