Jaja, zeka, vatra...

Uskrs je najvažniji praznik hrišćanskih crkava. Ali, najpoznatiji uskršni simboli i običaji dobrim delom nemaju veze sa verom. Uskršnja jaja, zec koji ih navodno sakriva i kolač u obliku jagnjeta vekovima su se mešali sa paganskim običajima. Recimo u Nemačkoj sve manje ljudi uopšte zna da je Uskrs po crkvenoj dogmi dan kada je vaskrsnuo Isus Hrist.

Čak i da niste hrišćanin, Uskrs bez šarenih jaja ne ide. Tradicionalno ih roditelji skrivaju da bi ih deca na uskršnje jutro tražila. Za hriršćane jaje simbolizuje vaskrsnuće. Još od srednjeg veka je za vreme 40-dnevnog posta pred Uskrs bilo zabranjeno jesti jaja i meso.

Pobednik je onaj čije jaje ostane čitavo. Tucanje uskršnjim jajima omiljena je zabava za vreme uskršnjeg doručka i nema nikakvu versku simboliku. Poznato je da se" svetski prvak" u tucanju jaja može postati samo u Srbiji - i to u Mokrinu gde se svake godine proglašava "najtvrđe jaje sveta".

Slovenska manjina na istoku Nemačke, Lužički Srbi, neguju posebne običaje. Ranije su u saksonskom Baucenu deca niz breg kotrljala jaja, narandže i slatkiše, dok bi ih druga deca hvatala. Danas se niz breg kotrljaju šarene lopte. Ko ih uhvati može ih zameniti za poklone.

Otkud sisar da donosi jaja? Ali, zec se savršeno uklapa u priču o Uskrsu jer najavljuje proleće. Zbog brzog razmnožavanja zečevi su i simbol plodnosti. Ranije su poklone donosili i petlovi i rode. Danas ih donosi samo zec: pre svega šarena jaja i puno slatkiša.

Uskršnje jagnje je povezano sa jevrejskim ritualom. Klanje ove životinje podseća na izlazak Izraelaca iz Egipta. Oni su svoja vrata obeležavali krvlju jagnjeta kako bi Bog poštedeo njihovu decu kad je poslao Smrt na egipatsku prvorođenčad. U hrišćanstvu je jagnje simbol Isusovih muka.

Najpre je sveća osvetljavala crkvu u vreme uskršnjeg bdenja. Njeno svetlo simboliše blagoslov kojim uskrsli Isus obasipa vernike. Sveća simboliše i pobedu Isusa nad smrću. Na plamenu uskršnje sveće se pale sve druge sveće. Tako se simbolično prenosi blagoslov.

Običaj paljenja uskršnje vatre imali su stari Germani. Plamen je trebalo da otera hladnoću i zle duhove. Osim toga svetlo vatre je trebalo da donese sreću. Danas se u Nemačkoj uskršnje vatre pale uglavnom po selima, ali Hrvati taj običaj praktikuju i u gradovima, u crkvenim dvorištima.

Ovaj običaj je tipičan pre svega u seoskim područjima severne Nemačke. Na Uskrs se pali hrastov točak pun slame i zakotrlja se niz breg. Vatreni točak simboliše sunce, čime se najavljuje proleće. Kotrljalo se u Nemačkoj i ovog Usrksa, koji je po Gregorijanskom kalendaru ove godine proslavljen punih mese dana pre onog po Julijanskom kalendaru.

Donošenja uskršnje vode je običaj koji polako nestaje. U noći sa subote na nedelju, pre ponoći, mlade žene odlaze do reke i uzimaju vodu. Uskršnja voda je simbol života. Veruje se da ona održava mladost i lepotu, da podstiče plodnost, ako žene dok idu po vodu i dok se vraćaju ćute. Običaj neguju Lužički Srbi.

Ove godine Uskrs se poklapa sa praznikom rada. Dok se recimo u Nemačkoj 1. maja tradicionalno održavaju radnički protesti, u Srbiji sindikati odavno nemaju značajniju ulogu. Uranak je, međutim, tradicija, zu ogromne količine mesa na roštilju i piva, najbolje ohlađenog u nekoj reci ili jezeru.