„Ja to tako nisam rekao“

Nemačka fudbalska zvezda Lukas Podolski ovih je dana veoma ljut. Ljut zbog jednog intervjua, koji je na internetu objavio program ESPN. Prema tvrdnjama Podolskog on taj intervju nije dao. Ekstreman primer, mora da se prizna, ali sporovi prominetnih ličnosti i novinara zbog intervjua nisu retkost.

Kako bi se sprečilo da posle datog intervjua nešto bude napisano i objavljeno što se intervjuisanom ne sviđa, u Nemačkoj postoji takozvani „sporazum o autorizaciji“. On predviđa da novinar pre intervjua dogovori uslove njegovog objavljivanja. To na primer može da bude, da intervjuisani posle razgovora ima pravo da pogleda tekst, pa čak i da ga menja pre objavljivanja.

Nema intervjua bez prethodnog dogovora

Pravo na autorizaciju se danas naveliko koristi. Malo koji političar ili fudbaler još daje intervju bez sporazuma o autorizaciji. Prevelik je strah da se nešto ne napiše ili objavi što se intervju partneru ne dopada.

Luc Tilmans, menadžer Saveza nemačkih novinara takav trend smatra veoma problematičnim. Autorizacija je problematična pre svega u slučajevima kada se koristi da se intervjuu naknadno menja sadržaj ili da se odstrane kritični delovi. Tilmans objašnjava da se sporazum o autorizaciji na taj način sve više koristi kao sredstvo pritiska na redakcije.

U jesen 2003. veliku pažnju je privukao slučaj „Tagescajtunga“, kada je tom levičarskom listu intervju dao socijaldemokrata Olaf Šolc. Kratko posle intervjua Kurc je želeo da izmeni pojedine delove. List je intervju ipak u celosti objavio, sa ciljem da skrene pažnju na problematičnost sporazuma o autorizaciji.

Pravo na svoju reč

Uve Dolderer iz Saveznog udruženja portparola nema razumevanja za kritiku sporazuma o autorizaciji. „Za mene je stvar vrlo jasna: oštećeni ima pravo na svoju reč. Kao što novinar ima pravo da ne objavi intervju i intervjuisani bi morao da ima pravo da izmeni nešto što nije rekao ili nije tako mislio.“

Pravo na poslednju reč je za osobu koja je dala intervju takođe veoma važno zato što se intervui - najčešće novinski – često krate zbog ograničenog prostora. Problem je pritom da u vreme velike medijske konkurencije intervju dobijaju samo programi i novine koji se pridržavaju sporazuma o autorizaciji. Luc Tilmans iz Saveza nemačkih novinara takvu praksu ne želi da okarakteriše kao pritisak, ali smatra da ona predstavlja veliki problem u svakodnevnom novinarskom radu.

Autorizacija – da ili ne?

Kako bi moglo da izgleda rešenje problema? Sa jedne strane intervjuisani ima pravo na to, da ono što je mislio tako bude i objavljeno. Novinari, sa druge strane, bi morali da imaju pravo da objave ono što je u intervjuu izgovoreno. Autorizacija je za Uvea Dolderera iz Saveznog udruženja portparola obavezan preduslov, kako intervjui ne bi bili iskrivljeni, upravo danas, kada u vremenu onlajn-novinarstva mora sve brže da se radi. Luc Tilmans misli drugačije. On se nada da će novinari ubuduće energičnije da se brane i da neće slepo da pristaju na uslovljavanje intervjua, čak i po cenu da ga ne dobiju.

Lukas Podolski, koji trenutno živi u Engleskoj ubuduće bi mogao teže da daje intervjue. U Velikoj Britaniji i SAD nema sporazuma o autorizaciji. Tamo važi: rečeno je rečeno.

Autori: Nikolaus Štajner / Boris Rabrenović
Odgovornik urednik: Jakov Leon