1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ja sam najveći!

Izgleda da se danas isplati imati višak samopouzdanja, bez obzira što naša lična procena uopšte ne odgovara realnim činjenicama - to su dokazali naučnici sistemom simulacije na primeru situacija sa velikim ulogom.

default

Ako misliš da si najbolji, često to možeš i postati...

Za prosečnog zaposlenog je jasno da šef zna dobro da priča o određenoj temi o kojoj inače ništa ne zna. Ista je stvar i sa činjenicom da kolega  na poslu sebe smatra veoma pametnim samo zato što mu nedostaje inteligencija da shvati svoju nesposobnost. Precenjivanje otvara put ka šefovskim mestima

Psiholozi već dugo izučavaju fenomen samo precenjivanja. Kako je moguće da 94 odsto nastavnika na koledžima u SAD veruju su vanserijski pedagozi? Ili da se u jednom ispitivanju sprovedenom na milion američkih učenika čak njih 70 odsto smatra natprosečnim? A samo dva odsto sebe ocenjuju lošom ocenom. Da li se čovečanstvo sastoji samo od natprosečnih?

Dva naučnika iz Kalifornije su u magazinu Priroda, za fenomen samo precenjivanja predstavili jedno novo, na prirodnoj selekciji bazirano objašnjenje. Oni kažu da to ubeđenje ne bi smelo da se pokazuje, zato što skoro neminovno vodi u neku vrstu pada ili katastrofe bez obzira da li se radi o berzi, poslu ili ratu.

Isplati se imati višak samopouzdanja

Dva istraživača su na jednostavnom modelu teorije igara pokazali da se pod određenim uslovima isplati da svoje veštine smatramo većim nego što one realno jesu. To je takođe slučaj kad god se radi o velikim potencijalnim dobicima u odnosu na štetu koju možemo da pretrpimo u borbi protiv druge strane.

Flash-Galerie Muhammad Ali

Kasijus Klej - bio je uveren u svoju pobedu

Dvojica naučnika poslužili su se vrlo jednostavnim modelom: U opticaju je jedan predmete želje, novac ili nešto za jelo, koje mogu da prisvoje dvoje ljudi. Pojedinac može da najavi svoju želju za tim predmetom ili ne. Ako postoji samo jedna zainteresovana osoba, ona objekat dobija bez borbe. Ako niko ne izrazi  želju, niko neće ni dobiti određeni objekat. Ako su obe strane zainteresovane dolazi do borbe.
Svaka od dve zainteresovane strane zna koje su njegove sopstvene snage ili  manjkavosti.
Onaj ko prisvoji  resurse ili ih preuzme bez borbe, za to biva nagrađen, pojačava svoju snagu i vrednost. U slučaju da dođe do borbe dve strane, pobeđuje jači objekat.

Naučnici su u simulaciji stalno konfrotirali pojedince različitih snaga ili sposobnosti. Neki su sebe realno procenjivali, neki su se precenjivali ili su pak, posedovali premalo samopoštovanja. Na ovaj način na računaru je praktično ponovo prikazana evolucija ljudskog društva.

Oprezni gubitnici

Naučnici kažu da je njihovo istraživanje pokazalo da samopoštovanje ima prevagu nad realnom samo analizom. To se može objasniti činjenicom da pojedinci sa ogromnim samopouzdanjem žele resurse koje bi inače, da dođe do borbe sa konkurentima, izgubili. Jači, ali oprezniji rivali, odustaju od traženja tih istih resursa, tako da slabiji, ali samouvereniji pojedinci, pobeđuju. Takođe, zbog smanjenog samopouzdanja ljudi ne ulaze u borbu iz koje bi sigurno izašli kao pobednici.

Sa svojim ispitivanjem, dvojica naučnika su raspravu o čovekovom samopouzdanju poveli u sasvim novom zanimljivom pravcu. Sa jedne strane, precenjivanje može biti i pored veoma skupih neuspeha (finansijska kriza) isplativo - jer ljudi postaju ambiciozniji, hrabriji i otporniji.  Osim toga, samo precenjivanje može zaista dovesti do uspeha.

Kao što to često biva u životu, ne odlučuje samo jedan faktor, raznovrsnost vodi ka jačini. Uzgred budi rečeno, možda naučnici koji su ispitivali ovaj fenomen misle da su pronašli rešenje za ovu psihološku slagalicu. A i to bi se moglo nazvati samo precenjivanjem.

spl/dpa/zbs/dr