1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ja nije gospodar u svojoj kući

Frojd je ušao u istoriju zbog svoje teorije seksualnosti više nego zbog psihonalize i tumačnja snova – piše nedljnik Špigel u najnovijem izdanju povodom 150 godina od njegovog rodjenja. Frojd je čovek koji je -kako kaže naš sagovornik profesor Mihael Ginter - bio treća velika uvreda za čovečanstvo.

Na ovom kauču, prekrivenom persijiskim ćilimom, rodjena je psiho-ana-liza

Na ovom kauču, prekrivenom persijiskim ćilimom, rodjena je psiho-ana-liza

Zigismund Šlomo Frojd, jse rodjen 6. maja 1856. u Frajbergu, ili na češkom Pribor, jednom najstarijih gradova u Češkoj. Umro je u Londonu ,teško bolestan od raka usne duplje, u 84 godini 23.septmebra 1939 posle smrtnosne injekcije morfijuma koju je sam tražio.

6.maja se navršilo 150 godina od Frojdovog rodjenja čoveka koji se smatra jednim od najznačajnih mislica 20. – veka, čoveka koji važi za oca psihoterapije.I mada su se pre njega lekari i sveštenci bavili duševnim patnjama ljudi - njegova otkrića na tom području su bila I ostala revolucionarna.

"Frojd je bio treća velika uvreda za čovečanstvo, računajući tu da smo prvo morali da se pomirmo sa tim da Zemlja nije centar univerzuma i potom da ljudi nisu kruna svih stvorenja već da potiču od majmuna. I ta treća velika uvreda je Frojdova spoznaja koja glasi - ja , dakle ego , nije gospodar u sopstvenoj kući .On je to potkrepio mnogim dokazima, danas se to zna iz iz drugih izvora, naročito kroz istraživanja mozga - da mnogi procesi, koji se odvijaju nesvesno, imaju ogromnog uticaja na naš život. Prirodno je da čovek ne voli da čuje da ne drži sve pod kontrolom."

Profesor Mihael Ginter sa Univerzitetske klinike u Tibingenu je povodom 150 rodjendna Sigumnda Frojda organizovao niz predavanja. On je primarijus na Odeljenju za psihijatriju i psihoterapiju u dece i mladih. Pacijenti i danas profitiraju od Frojdovog rada od pre 100 godina.

"Korist se ogleda u tome što danas uopšte posotji psihoterapija. To je sigurno najveći uspeh ,ta fantastična Frojdova spoznaja da su psihički poremećaji zaista duševna oboljenja, a ne da im je uzrok u uterusu, materici– kao što se to rainje smatralo. Otuda i ime histerija. Dakle to što danas postoje različiti oblici psihoterapije , rezultat je njegove spoznaje da se tu radi o duševnim problemima,.. o ranjavanju duše… o duševnim konfliktima."

Dete kojem je zapravo potrebna pažnja , a ne dobija je - počinje da ometa – što izaziva ljutnju roditelja, ali time pridobija i njihovu pažnju. Ako to pak postane navika onda dete i za njegova okolinu imaju problem. Dakle, svako mora da obuzda svoje nagone.

"Ta dva velika polja - agresija i seksualnost - To su Frojdova otkrića. Seksualnost je zaista jedno od najvećih otkrića .Mi danas uopšte ne možemo da shvatimo njegov značaj ,jer postalo deo svakodnevice – to da deca rasplažu seksalnošću ,da imaju seksualne želje I potrebe, koje se naravno razlikuju od želja odraslih - ali su u svom dečijem obliku jednako značajne i važne kao kod odraslih."

Potiskivanje agresija i seksualnosti dovodi do zbrke u podsvesti. Čovek dakle mora da see iživljava na društveno prihvatljiv način. Svako za sebe traži ravnotežu između svojih nagona i društvenih normi.

Profesor Ginter leči I teško obolelu decu – terapije su često vrlo opterećujuće.Očigledno da maldim pacijentima pomaže kada potiskivanje realno zasnovanih strahova , tako da su u stanju da aktivno učestvuju u terapiji.

Psihoanalitčke teorije pomažu da se shvati kako ljudi izdržavaju ekstrmena opetrećenja I kako ih pri tome treba podržavati.

S druge strane ni jedan stručnjak danas žensku seksualnost više ne posmatra kao manje vrednu, bledu kopiju muške sesulanosti - kao što je to bio slučaj još za Freudovog života - ili homoseksualnost kao perverziju.

"To je sigurno nešto ,na šta se danas drugačije gleda nego u Frojdovo vreme."

kaže profesor Ginter.

Frojdova saznanja su svakako proizvod njegovog vremena i kulture koja ga je okruživala.Zato je pshoterapija shvaćena kao kao zapdnjačka tehnika lečenja i šrila se pre svega Evropom i amerikom.U Siromašnim zemljama je borba za goli život jednsotvno bila važnija – nego briga o duševnom zdravlju.Ipak izma spaoznaja koje su univerzalne

"Edipov kompleks – mada sigurno u klasičnom obliku fromulisan u raznim Sofoklovim tragedijama – Frojd ga je odande i uzeo – smešten je duboko u zapdnom načinom mišljenja – no ja mislim da je on ipak univerzalnog karaktera, da je to problem muškarca kao čoveka i žene kao čoveka . Pitanje glasi – kako se psihički snalazim sa činjenicim da postoje dva različita pola, da pripadam jednom polu a ne drugom,..s tim da mi tu nešto nedostaje itd.."

...I da u životu stalno imam odnose u kojima moram da izdržim tu različitost.

Seksualnosti i podsvest nisu bili neprijatni samo za Frojdove savremenike. Freud je pobegao od nacista, a psihoterapija nije bila dobrodošla ni pod Lenjinom, u Pinočeovij diktaturi kao ni za vreme DDRa .

"Zaista je tako ,autoritarni režimi u princcipu sumnjičavi prema svemu što se bavi duševnim.. To uvek ima nešto subverzivno, nešto nepokorno…"

To možda objašnjava zašto čovek ,kada povredi telo ,savim prirodno odlazi odlazi kod lekara – a kada se radi povredama duše pokušava da izbegne stručnu pomoć - plašeći se da bi mogao da otkrije nešto u sebi što mu je neprijatno. Pritom su, zahvaljujući Frojdu, nastalo više od 50 različitih metoda lečenja kojima se može pomoći čak i teško traumatiziovnim žrtvama mučenja i zlostavljanja ili deci vojnicima.

Tri najvažnija pravca su dubinska psihoanaliza i analitička psihoterapija koje se bave ličnošću i uzrocima poremećaja. Manje složena metoda, ali čije dejstvo nije toliko trajno kao kod prethdne dve je bihejvioralna terapija koja ,okrenuta budućnosti, pita -kako bih mogao da ponašam da mi bude bolje?

Preko pet miliona odraslih nemaca ili otprilike svaki treći, tokom godine doživi psihički poremećaj i trebalo da se obrati psihoterapeutu. Takvih poremećaja je sve više naročito medju maldaim ljudima .Medjutim Nema dovoljno terapeuta. Ipak , situacija je mnogo bolja nego pre Frojda.U Nemačkoj se danas 18 500 terapeuta brine godišnje o 700 000 pacijenata, a od toga se njih 400 000 leči na specijalnim klinikama.